Državna privreda i njene protivurečnosti

Državna privreda i njene protivurečnosti
Nova vlast se po oslobodenju Jugoslavije našla pred novim zadatkom — obnovom zemlje i sredivanjem privrednog života, zadatkom koji je iziskivao izvanredne napore u situaciji proveravanja organizatorskih sposobnosti mladog državnog aparata, otklanjanja negativnog istorijskog nasleda, savladivanja posledica ratnih razaranja i opšte oskudice u opustošenoj Evropi.

Jugoslovensko stanovništvo je u ratu desetkovano, a materijalna razaranja bila su najveca u Evropi, posle onih u SSSR i Poljskoj. Usled bombardovanja, cetvorogodišnjeg partizanskog
rata, preterane okupatorove eksploatacije sirovinskih i poljoprivrednih izvora, kao i sistematskog uništavanja saobracajnica, industrijskih postrojenja, rudnika i drugih privrednih i
kulturnih objekata, zemlja je neposredno po oslobodenju pružala haoticnu sliku ruševine.

Obnovu su pokrenuli i organizovali organi narodne vlasti, oslonjeni na iskustvo sa slobodne teritorije, na radno oduševljenje radnika i omladine. Povereništvo NKOJ-a za ekonomsku
obnovu dalo je smernice za rad, koje su sadržavale osnovne principe organizovanja obnove privrede posle oslobodenja. NKOJ i od marta 1945. i Vlada su tom pitanju pridavali izuzetan
znacaj, polazeci od pretpostavke da od brze ekonomske obnove zemlje zavisi i sredivanje politickih prilika, da su to dva medusobno uslovljena procesa. Normalizovanje života je
narocito obuhvatalo — sem organizacije snabdevanja stanovništva, koje je pod okupacijom teško popatilo — osiguravanje omoci onim krajevima koji su bili žarišta narodnooslobodilacke
borbe, privredno povezivanje podrucja, stvaranje jedinstvenog monetarnog sistema, obnovu saobracajnih veza. Pod obnovom se nije razumevalo samo otklanjanje posledica rata i
sredivanje privrednog života, vec i obezbedivanje najnužnije materijalne osnovice za prelazak, u narednoj fazi, na planiranje

” SOCIJALISTICKA JUGOSLAVIJA

proizvodnje i svih društvenih aktivnosti, saglasno vladavini državne svojine i ekonomskom monopolu države. Obnova industrije i privrede uopšte u periodu do završetka rata oštro se
razlikovala od one u periodu od oslobodenja zemlje do nacionalizacije i prelaska na planiranje opšteg privrednog razvitka. Planske mere Komisije za obnovu do pocetka 1946, odnosno do trenutka kada je donet okvirni plan industrijske proizvodnje, imale su karakter grubih i opštih smernica. Ovom „sitnom planskom radu” pridavao se, sem privrednog, i vaspitni znacaj,
zbog predstojeceg prelaska na opšte planiranje.

S obzirom na povezivanje privrede u jedinstvenu celinu, saobracaj je, zajedno s industrijom i poljoprivredom, dobio prvenstvo u obnovi. Od brze popravke oštecenih saobracajnica
zavisili su prevoz hrane u ugrožene i popaljene krajeve, snabdevanje industrije ugljem i sirovimana, osiguranje prevoza putnika. Pruga Beograd—Zagreb popravljala se danonocno,
uporedo s pomeranjem fronta prema zapadu, tako da je prvi voz iz Zagreba stigao u Zemun polovinom juna 1945. Osim železnickih pruga popravljani su i drumovi. Primorski pojas i reke
cišceni su od mina koje je okupator posejao u toku ili na kraju rata, pri povlacenju. Razvoju saobracaja pomagale su od juna 1945. i Unrine isporuke lokomotiva i kamiona.

Provizorno obnovljena industrija je do završetka rata uglavnom snabdevala front, da bi se od polovine 1945. orijentisala na proizvodnju za mirnodopske potrebe. Na porast obima industrijske proizvodnje nepovoljno je uticao niz objektivnih faktora: opšta nerazvijenost industrije, onesposobljenost fabrika, zaostalost poljoprivrede, nestašica sirovina, strucnjaka, transportnih sredstava. Mnoga preduzeca bila su prinudena da rade sa smanjenim kapacitetom. Iz popisa 1945. može se videti da je industrija zapošljavala svega 393.299 radnika, ciji je kvalifikacioni sastav, proreden u toku rata za 35%—40% strucnjaka, bio nepovoljan. Povecanje proizvodnje u rudnicima bilo je ometeno nedostatkom mašina, razorenom saobracajnom mrežom, manjkom pogonskih inžinjera i manjkom rudaca, ponegde iscrpenih za vreme rata. Poljoprivredi su nedostajale poljoprivredne mašine i alatke, vucna stoka, seme.

Posle povlacenja vecine pripadnika nemacke narodnosne grupe s Vermahtom, u leto i jesen te godine u Vojvodini se osetio veliki manjak poljoprivredne radne snage.