Dušanov zakonik

UVOD
Dušanov zakonik u starijim rukopisima naziva se Zakon blagovrejnago cara Stefana. To je zbirka zakona koja je nastala za vreme vladanja i na inicijativu srpskog cara Stefana Dušana. Sadrži 201 član, od tih su članovi od 1-135 doneti na staleškom saboru, održanom na Vaznesenje 21.05.1349. godine u Skoplju, a drugi deo tj. članovi od 136-201, na saboru izmedu 01.09.1353. i 31.8.1354. godine verovatno u Seru. Zakonik je sastavljen u vreme kada je srpska država nakon Dušanovog osvajanja postala najveća politička sila na Balkanu i pošto se on proglasio za cara Srbije i Grčke, Dušan je želeo da uz saradnju staleškog sabora donese norme koje bi važile za celo njegovo prošireno carstvo i podjednako za sve njegove podanike. Istovremeno je želeo da ovako donetim zakonima ojača svoju centralnu vlast i obuzda prohteve srpske velike vlastele, koja se u doba njegovih osvajanja preko mere osilila i svojim decentralističkim tendencijama slabila državnu vlast. Po toj težnji za jačanjem centralne državne vlasti Dušanov zakonik ide u red zakonodavnih tekstova Čeških, Poljskih i Ugarskih vladara koji su u to doba zauzeli sličan stav prema svojoj velikoj vlasteli. Prema toj osnovnoj tendenciji može se reći da je Dušanov zakonik zaista ustav tadašnje feudalne srpske države. Dušan je posle dovršenja zakonika umro ( 1355.), a srpska država uskoro došla pod tursko carstvo, ipak je Duašanov zakonik i dalje u narodu živeo, što najbolje dokazuju mnogi prepisi tog pravnog spomenika sve do XVIII veka. Sam original nije sačuvan. Najstariji prepis potiče iz samostana u Strugi. Posle njega sledi prepis, svojina prizrenske episkopije, a zatim niz mladih prepisa koji se tekstom više ili manje udaljuju od starijih. Neposredno pre donošenja Dušanovog Zakonika, svakako u vreme kada je rad na Zakoniku uveliko bio u toku, po Dušanovoj želji preveden je sa grčkoga na srpski jezik glasoviti Sintagmat (ili znamenita Sintagma) Matije Vlastara, najpotpuniji građanski zakonik vizantijskog carstva načinjen u Solunu oko 1335/1336. godine. Pored Sintagme korišćene su i tzv. Vasilike iz vizantijskog prava, zakon cara Justinijana. Dušanov Zakonik predstavljao je poslednju veliku carevu državnopravnu akciju dalekosežnih posledica. Pažljivije iščitavanje Zakonika nedvosmisleno pokazuje da prvih 135 članova čini sistematizovanu celinu, a da je 66 članova ne samo naknadno pridodato, već je taj čin obavljen i na brzinu. Zakon cara Dušana je bio najsavremeniji zakon srednjevekovne Evrope. U to vreme skoro nijedna evropska zemlja nije imala zvanični dokument kojim bi regulisala društveno delanje. Neki od ovih članova su isuviše surovi za današnje vreme dok su neki iznenađujuće pravični i pošteni. Naravno, treba imati u vidu da je ovaj zakon sa preko 200 članova napisan 1349. i modifikovan 1354.