20
10
ВИСОКА
ШКОЛА
СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
ЗА
МЕНАЏМЕНТ
У
САОБРАЋАЈУ
НИШ
С А Д Р Ж А Ј
I.
Увод………………………………….…………………………...1
II.
Димензије одрживог развоја…………………………………....4
III.
Атмосфера……..……………………….………………………...7
IV.
Утицај саобраћаја на атмосферу……………………….……...10
V.
Алтернативна горива-водоник…...............................................15
VI.
Закључак………………………………………………………..17
VII.
Литература...................................................................................18
СМЕДЕРЕВО ДЕЦЕМБАР 2010
20
10
1
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
НИШ
I. УВОД
Еколошки менаџмент представља систем управљања заштитом
животне средине са циљем да се у индустрији и другим привредним
гранама успостави систематизован приступ који обезбеђује да се разлози
који се тичу животне средине уграде у бизнис стратегију и праксу. Еколошки
менаџмент мора да буде флексибилан, прилагодљив и перцептиван услед
честих промена захтева моћника, промене живтне средине, ставова
јавности и људских могућности.
1
Еколошки менаџмент, као предмет обухвата свеколико знање о
„последицама антропогеног утицаја технолошког развоја и мерама
ублажавања овог утицаја на екосистем“.
2
Као комплексна наука, еколошки менаџмент спаја области
различитих наука али и пограничне научне области:
Науку о менаџменту са заштитом животне средине,
Друге науке о животној средини: екологију, биогеохемију,
геохемију, биологију са наукама о правној заштити животне
средине,
Друге науке о технолошком развоју са економским наукама и
правним наукама (законодавством у тој области),
Скуп наука о животној средини са социологијом и етиком.
3
1
Др Андон Костадиновић и Др Милован Вуковић “Еколошки менаџмент, 7 страна, Вискоа школа
струковних студија за менаџмент у саобраћају, Ниш, 2008.”
2
Јовановић Коломејцева, Л. „Еколошки менаџмент, Универзитет „Браћа Карић“ Београд, 2004.“
3
Идем
СМЕДЕРЕВО ДЕЦЕМБАР 2010
KOСТИЋ ИВАНА 313
п-09
20
10
1
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
НИШ
пропасти, у којој се може задржати само кратко време да би из ње
побегло или пак угинуло.
(Јанковић.1962.).
У свакој спољашњој средини препознају се три основне категорије
међуодноса а то су:
Акције (утицај спољашњих физичко – хемијских фактора
средине на жива бића),
Реакције (утицај живих бића на спољашњу физичко – хемијску
средину), и
Коакције (утицаји између самих живих бића).
5
Под појмом животна средина подразумева се целокупни систем
природних и антропогених објеката и појава у којим се одвијају људске
активности. Животну средину чине атмосфера, хидросфера, литосфера,
бисфера и антропосфера (укључује технологију).
Појам загађивања животне средине се може дефинисати као
уношење загађујућих материја у животну средину, изазвано људском
делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне
последице на квалитет животне средине и здравље људи. За стање
животне средине и њено загађивање увек је одговоран неки загађивач.
Један од основних концепата економике природних ресурса и
животне средине јесте концепт одрживости или
одрживог развоја
.
5
Др Милован Вуковић, Др Нада Штрбац “Еколошки менаџмент, 9 страна, 2010.“
СМЕДЕРЕВО ДЕЦЕМБАР 2010
KOСТИЋ ИВАНА 313
п-09
20
10
1
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
НИШ
Одрживи развој представља генерално усмерење, тежњу да се створи
бољи свет балансирајући социјалне, економске и факторе заштите животне
средине.
Саобраћај је стална, неопходна и комплементарна људска
потреба и представља премештање људи и роба са једног места на
друго.
Саобраћај је битан предуслов функционисања људске заједнице,
као такав изазива низ позитивних непосредних и посредних ефеката на
природу и друштво у целини. Исто тако ова грана терцијалног сектора утиче
на животну средину и ствара низ нежељених и штетних ефеката.
II. ДИМЕНЗИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
Одрживи развој одликује се трима димензијама:
Економска одрживост
Еколошка одрживост
Социјална одрживост
Економска димензија одрживог разоја односи се на тражење нових
одговора везаних за изазове глобалног надметања у остваривању
конкурентске предности кроз ефикасније коришћење и повећање
продуктивности расположивих ресурса, водећи рачуна да се отклоне или
минимизирају негативни утицаји на животну средину.
Социјална димензија одрживог развоја подразумева да се развој не
може рећи да је одржив ако није праведан, тј. ако не задовољава потребе
већине становника на Земљи.
СМЕДЕРЕВО ДЕЦЕМБАР 2010
KOСТИЋ ИВАНА 313
п-09
