Ekološki problemi i pravo

O ekološkim problemima danas postoje brojna naučna istraživanja, čime je snažno podstaknut razvoj ekologije kao nauke koja se bavi proučavanjem živih bića i njihove životne sredine. Kao naučna disciplina ekologija ima korene još u antičkoj Grčkoj. Ona se konstituiše u drugoj polovini XIX veka, a snažnije počinje da se razvija 30-tih godina XX veka. Ekologija nastaje kada ekonomska aktivnost ljudi počinje trajno da degradira prirodnu okolinu, dovodeći u pitanje opstanak čoveka kao živog bića.
U težnji da se humana ekologija oslobodi uticaja bioekologije razvija se socijalna ekologija, kao posebna grana sociologije, kojas se bavi specifičnim vezama i odnosima između čoveka i njegove životne i radne sredine. Termin socijalna ekologija ulazi u upotrebu 1921.godine. termin socijalna ekologija prvi pu su upotrebili Park i Bardžes koji su pod socijalnom ekologijom podrazumevali način posmatranja ljudskog društva u procesu planiranji i razvoja velikih gradova. Socijalna ekologija nastala je iz humane ekologije koja je u početku posmatrana kao medicinska disciplina koje je izučavala uticaj sredine na čoveka. Pošto humana ekologija svojim predmetom izučavanja nije mogla da odgovori društvenoj potrebi za naturalizacijom društvene sredine da bi bili ostvareni bolji uslovi života čoveka u određenoj zajednici i pošto se nije bavila uspostavljanjem i održavanjem ravnoteže između prirode i socijalne sfere postala je socijalna ekologija.
Proučavanjem veze između društva, prirode, čoveka i čovekove životne sredine socijalna ekologija ih smešta u kontekst globalnih problema ukupnog čovečanstva u cilju očuvanja i unapređenja čovekove sredine.
Ekološki problemi su nas ušli u centar interesovanja ne samo struke i nauke već i običnog čoveka, jers e upravo narušavanje ekološke ravnoteže odigrava pred njegovi očima. Opasnost od ekološke katastrofe, pojavljuje se kao prvorazredna opasnost planetarnih razmera. Zbog toga se ekološki pokreti stavljajući se u centar svojih aktivnosti pitanja odnosa čoveka i prirode i zaštitu čovekove okoline danas pojavljuje kao najznačajniji društveni pokret među mnogobrojnim društvenim pokretima. Ekološki pokreti se javljaju kao obrazac novih društvenih pokreta, nastalih 70-tih godina XX veka u težnji da se mobiliše društvo za rešavanje svakodnevnih problema društvenog života, uključujuci ekološke problema kao najvažnije.

2. EKOLOŠKI PROBLEMI

Na svaku promenu prirodne i društvene sredine, u zavisnosti jedne od druge, javlja se određena reakcija u životu i radu određenog ljudskog društva.
Do nastanka čoveka i društva, može se reći da je vladala ekološka harmonija. Narušavanje ekološke harmonije, je počelo pre oko 40 hiljada godina, kada je čovekov predak počeo da misli i stvara oruđa za rad, proizvodeći sredstva za život. Danas usled ubrzanog tehničko-tehnološkog progresa i nekontrolisanog korišćenja rezultata neučno-tehnološke revolucije u prisvajanju prirode, narušavanje ekološke ravnoteže dobija karakter velike ekološke katastrofe. Zbog toga, dalji razvoj civilizacije zahteva mnogo veću racionalnost u prisvajanju prirode i stalno jačanje ekološke svesti kako bi se ona zaštitila od daljeg propadanja. Zahtev za zaštitu prirode, znači zahtev za planskim razvojem društva, kao svetskog društva, a protiv svake stihijnosti i nekontrolisanog oštećenja prirodne sredine.
Narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi tekovina je savremene civilizacije. Ekološka kriza, kao posledica narušavanja ekološke ravnoteže nastala je naučno-tehnološkim revolucijama i naučno-tehničkim progresom.
Zahvaljujući rezultatima ubrzanog tehničko-tehnološkog progresa i naučno-tehnološke revolucije, čovekova “vlast nad prirodom“ i borbi sa njom, neprekidno raste. Ali, ta stalna borba sa prirodom u cilju njenog prilagođavanja čovekovim potrebama, proizvela je i proizvodi niz štetnih posledica po samog čoveka, po uslove njegovog života i rada, pa i na njegov opstanak.
Kao revolucionarne promene u tehnici i tehnologiji, koje su dovele do prevrata u nauci i tehnološkim postupcima, mogu se označiti:
• Informaciona tehnologija
• Proizvodne tehnologije i robotika
• Tehnologija novih materijala
• Biotehnologija
• Energetska tehnologija
• Laserska tehnologija
• Nuklearna tehnologija
• Kosmička tehnologije
Poslednjih godine velika pažnja se posvećuje očuvanju prirodne sredine u svim delovima sveta i na svim nivoima, posebno u organizacijama. U tom smislu se organizacije susreću sa brojnim ekološkim problemima od čijeg efikasnog rešavanja u značajnoj meri zavisi i budućnost globalnog čovečanstva.

2.1 Efekti ekološke krize

Vidljivi efekti ekološke krize ogledaju se u brojnim globalnim problemima, od zagađenja životne sredine do nedostatka hrane. Neki od glavnih problema ekološke krize su:
• Zagađenje životne sredine ispoljava se na različite načine i postoje mnogi oblici ovog ispoljavanja. Kao opasne supstance koje zagađuju životnu sredinu navode se: polihlorisani befenili, hlorisani rastvori, pesticidi, olovo, nuklearni otpad i otrovne hemikalije, deponije, kisele kiše…
• Promena klime na planeti uzrokovana je čovekovom delatnošću. Došlo je do pregrejavanja planete što predstavlja veliku opasnost za čovekov život. Kao konkretna negativna posledica zagrevanja planete navodi se podatak da će do 2100.godine mora u celom svetu porasti između 15-20 santimetara, pa će gusto naseljeni delovi kopna nestati. Isto tako globalno zagrevanje će ugroziti poljoprivredu i obradu zemljišta.
• Ozonske rupe i uništavanje ozonskog omotača nastaje kada se u atmosferu ispuste hlorofluorougljenici koji oslobađaju molekule hlora i uništavaju molekule ozona. Tada se smanjuje ozonski omaotač oko Zemlje, a ako se ovaj zaštitni omotač istanji, štetni ultraljubičasti zraci izazvaće mnogo veći broj oboljenja.
• Nedostatak hrane je globalni problem ove planete. Za svakog stanovnika Zemlje da bi mogao normalno da živi potrebno je oko 2400 kilokalorija dnevno. Više od polovine svetskog stanovništva trpi glad za belančevinama, što utiče na mentalni i fizički rast dece.

Zaštita životne sredine je predmet brojnih naučnih istraživanja. Osnovni cilj takvih proučavanja je dolaženje do rezultata koji bi pomogli u praktičnom narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi i koji bi pomogli u otklanjanju brojnih negativnih posledica ekološke krize, kao i u sprečavanju daljeg narušavanja ekološke ravnotež u prirodi i čovekovom prirodnom okruženju.
Povećanjem obradivih površina putem krčenja šuma, zatim industijalizacijom i urbanizacijom, vrši se negativan uticaj na opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji. U dalekoj prošlosti trebalo je da prođe nekoliko hiljada godina da bi neka vrsta izumrla, a u poslednjih nekoliko stotina godina po jedna vrsta nastaje svakih 10 godina, što direktno ugrožava život drugim vrstama.
U pogledu količine energije i sirovina na Zemlji stanje je, takođe, veoma zabrinjavajuće za budućnost ljudskog roda. Sadašnje procene jasno pokazuju da izvori energije i sirovina nisu neiscrpni i da se na raspolaganju prirodnim dobrima u budućnosti mora zasnivati na velikoj racionalnosti.
Velike rasprave i zabrinutost za budućnost ljudskog rodaizaziva i stalno povećanje stanovništva na Zemlji. Početkom XIX veka na Zemlji je živelo oko milijardu ljudi, a danas preko 6 milijardi, sa stalnom stopom povećanja nataliteta, a smanjenja mortaliteta.