Ekonomija – budzet

1. UVOD

Još u drevnim kulturama Grčke, Egipta, Rima i Mesopotamije, postoje dokazi o postojanju razvijenih ekonomskih sistema. Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji zaživela je teorija o maksimalizaciji profita, a trgovanje je postalo koordinisano iz jednog centra. Ali, za stvaranje uslova za pojavu revizije nije bila dovoljna pojava dvojnog knjigovodstva, nego tek industrijska revolucija, u Velikoj Britaniji 1780. godine. Vrlo brzo osnovane su i prve institucije, u Edinburgu – Društvo računovođa i u Velikoj Britaniji – Institut ovlašćenih računovođa Engleske i Velsa.

Revizija je, u ekonomskom smislu, sistematizovan proces objektivnog, nezavisnog, profesionalnog prikupljanja dokaza o efektima poslovanja i drugih odluka u njihovom finansijskom iskazu na osnovu kojih se izražava nezavisno i stručno uverenje o istinitosti, objektivnosti i skladnosti sa normama istih. Značaj državne revizije je višestruk, a najbolje se može sagledati ako se u obzir uzmu:

 visina sredstava koja se prikupljaju u državni budžet;
 delatnosti koje se finansiraju iz budžeta;
 proces planiranja budžeta;
 mogućnost neracionalnog i protivzakonitog trošenja finansijskih sredstava iz budzeta;

Sve nastale promene evidentiraju se u poslovnim knjigama na osnovu urednih i verodostojnih knjigovodstvenih isprava i dokumenata, koji su dokazi o nastanku, karakteru i verodostojnosti tih transakcija i poslovnih događaja. Primenom propisanog kontnog plana podaci o poslovnim događajima i transakcijama se u poslovnim knjigama evidentiraju kao promene vrednosti i stanja pojedinih kategorija imovine, obaveza i kapitala pravnog lica, te kao njegovi prihodi, rashodi, finansijski rezultat i njegova raspodela. Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim delom odluke koje menadžment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u računovodstvenom informacionom sistemu. Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija.

Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane korupcije i erozije poslovnog morala. Strukturu sistema internog nadzora čine, u prvom redu, interna kontrola i, s druge strane, interna revizija. U savremenoj finansijskoj literaturi nije došlo do uobličenja jedinstvene definicije fiskalne politike, koju bi jednoglasno zastupali svi teoretičari javnih finansija; pomenuta činjenica ima ishodište u neslaganju u stavovima, koje izlažu različiti autori, a u vezi sa ulogom fiskalne politike u uslovima savremenog ekonomskog funkcionisanja.
Ključni doprinos nastanku i razvoju ekonomske discipline dao je Džon Majnard Kejnz (1883-1946), engleski ekonomista i filozof. Paralelno sa terminom fiskalna politika, u savremenoj literaturi sreću se i sinonimi, odnosno, aproksimativne verzije ovog termina, kao što su:

 kompenzatorne finansije;
 funkcionalne finansije;
 fiskalni intervencionizam, itd…

U središtu Kejzovih tumačenja jeste ukupna agregatna tražnja, sačinjena od potrošnje, sa jedne, i investicija, sa druge strane. Ukupnu agregatnu tražnju potrebno je stimulisati svim merama (povećati sklonost ka potrošnji). U tom kontekstu, država treba aktivno da utiče na stvaranje dodatne investicione i potrošne tražnje, i to politikom javnih radova, kao i raznim oblicima rashoda, kako bi se kompletirala i podržala privatna inicijativa. U domenu politike javnih prihoda, Kejnz je pristalica progresivnog zahvatanja, posebno prihoda, namenjenih štednji, a ne investicijama i potrošnji. Kejnz naročito naglašava potrebu da se, u periodima depresije, preduzimaju mere u pravcu povećanja rashoda, uz smanjenje nivoa oporezivanja stanovništva. Mere aktivne fiskalne politike potrebno je preduzeti nakon preduzimanja mera iz domena monetarne politike.