Ekonomika rada i radna snaga

Uvod:

Kao naučna disciplina , ekonomija je stara dva veka. Ekonomika preduzeća je disciplina ekonomske nauke koja izučava poslovanje preduzeća u cilju definisanja upravljačkih pravila, principa i tehnika, čija primena u privrednoj praksi omogućava efikasno ostvarivanje ciljeva preduzeća. Ova disciplina izučava poslovanje preduzeća sa stanovišta procesa privredjivanja u preduzeću, kao i njegovih pojedinih manifestacija kao što su proizvodnja, tržišno poslovanje, finansijsko poslovanje i sl. Osnovni zadatak Ekonomike preduzeća jeste da sistematski širi znanja o svim aspektima poslovanja preduzeća. Sistematsko širenje znanja ima, pri tome, dva cilja. Time se, prvo, omogućava potpunije razumevanje i objašnjenje suštine preduzeća, zakonitosti njegovog funkcionisanja, odnosa sa okruženjem i sl. Razumevanje i objašnjenje poslovanja preduzeća jeste teorijski cilj izučavanja poslovne ekonomije.
Izučavanje Ekonomike preduzeća kao primenjene oblasti ekonomske nauke ili Poslovne ekonomije ima, medjutim, i drugi praktični cilj. Izučavanjem Ekonomike preduzeća stiču se saznanja i veštine neophodne za uspešno upravljanje preduzećem. Ekonomika preduzeća obezbedjuje sistematski pristup rešavanju poslovnih problema preduzeća i ukazuje na neophodne aktivnosti kojima se ostvaruju njegovi ciljevi.
Polazeći od relativnog značaja navedenih ciljeva izučavanja Ekonomike preduzeća može se zaključiti da je Ekonomika preduzeća prvenstveno normativna naučna disciplina pošto propisuje kako treba preduzeće da funkcioniše da bi ostvarilo željene ciljeve. Da bi, medjutim, upravljačka pravila, principi i tehnike poslovne ekonomije bili praktično upotrebljivi Ekonomika preduzeća mora utvrditi kako preduzeće stvarno funkcioniše, zbog čega je Ekonomika preduzeća i pozitivna naučna disciplina.

 
1.    Pojam radne snage

Radna zajednica, ukupnom procesom rada svojih članova, obavlja funkciju preduzeća u makreoekonomiji, izvršava time svoj zadatak i ostvaruje ciljeve mezoekonomije. Taj ukupan proces rada se obavlja upotrebom radne snage svakog člana radne zajednice na njegovom radnom mestu, primenom njegove radne snage pomoću sredstava za rad na predmete rada, čime svaki član radne zajednice na svom radnom mestu izvršava svoj prarcijalni zadatak.
Iz ovog se može zaključiti da je radna snaga svojstvo ljudi. Kao takvo očituje se tek u samom procesu poslovanja, jer je pre toga zapravo samo potencijalno svojstvo ljudi.
U stvari pod radnom snagom podrazumevamo bioenergiju proizvođača-pojedinca koja se troši u procesima rada pri izvršavanju procesa reprodukcije. Pri tome nije bitno da li se bioenergija proizvođača-pojedinca troši u izvršavanju fizičkog ili u izvršavanju intelektualnog rada.
U pogledu trošenja, ponašanje radne snage je slično ponašanju sredstava za rad. Ali kao svojstvo zivog čoveka, ona ima bitne sprecifičnosti u procesu trošenja i odnosima u samom procesu.
Pojam radna snaga ne treba poistovetiti sa pojmom radnik. Pojam radne snage obuhvata samo trošenje radnikove bioenergije koja nastaje u procesu reprodukcije. Trošenje bioenergije proizvođača prilikom vršenja druge aktivnosti, kao što su: sportska, kulturna, i druge je sprecifično trošenje i ono ne ulazi u pojam radne snage.
Znači, potencijalni deo ranikove sposobnosti sa stanovišta procesa reprodukcije je radna snaga. Utrošeni deo te radne snage je izvršeni rad tj.materijalizovani ljudski rad ukoliko je to trošenje bilo društveno celishodno i kao takvo priznato. Ovaj deo utrošene radne snage koji nije bio društveno celishodan te zato nije dobio društveno priznanje je gubitak potencijalne radne snage.