Ekspertize saobraćajnih nezgoda – Tragovi

UVOD
Trasologija je kriminalističko-tehnička disciplina, koja se bavi problemima pronalaženja,obezbeđenja, fiksiranja i tumačenja materijalnih tragova krivičnih dela. Pod tragom krivičnog dela u kriminalistici se podrazumeva svaka vidljiva ili golim okom nevidljiva materijalna promena,nastala na licu mesta,na žrtvi ili učiniocu,u vezi ili povodom izvršenja krivičnog dela. Ovako širok pojam traga krivičnog dela obuhvata bezbroj najraznovrsnijih materijalnih promena,koje se nikako ne mogu obuhvatiti na jednom mestu,te ćemo se ograničiti samo na one vrste tragova,koje najčešće nalazimo i koristimo za rasvetljavanje krivičnog dela.
U deliktnom postupku utvrđivanja materijalne istine tragovi imaju veliki značaj. Taj značaj daje im pre svega njihova stroga objektivnost,nasuprot subjektivnosti ličnih dokaza. Međutim,tragovi ili „nemi svedoci“ kako ih nazivaju neki kriminalisti, „iako ne govore celovitu istinu,ipak govore samo istinu“,kako to kaže poznati francuski kriminalista Lokar.
Kad utvrdimo da tragovi govore samo istinu,mi pri tome ne zanemarujemo mogućnost,da ih učinilac krivičnog dela namerno tako ostavi,da bi oni zavarali kriminalistu.
Prilikom ocene značaja i vrednosti pojedinih tragova,treba uvek imati na umu Lokarovu misao da pojedini trag,sam za sebe,ne govori celovitu istinu nego najčešće samo deo te istine,te da do celovite istine-materijalne istine treba da dođemo tek kombinovanim korišćenjem podataka,koje nam pružaju i svi ostali materijalni i lični dokazi.
U toku rasvetljavanja jednog krivičnog dela,kriminalista se ne sme ograničiti samo na logičko zaključivanje na osnovu očiglednih činjenica a da zanemari korišćenje svih raspoloživih dokaznih sredstava. Postupke učinioca krivičnog dela ne možemo uvek meriti logikom prosečnog čoveka,u posebnom psihičkom stanju,u kojem se nalazi prilikom izvršenja krivičnog dela,on može da postupi na način,koji meren logikom prosečnog čoveka,ne bi bio logičan i normalan. Preterana očiglednost i logičnost izvesnih okolnosti krivičnog dela morala bi,naprotiv, da izazove podozrenje kod iskusnog kriminaliste.

TRAGOVI PAPILARNIH LINIJA
Jedna od važnih osobina papilarnih linija je njihova sposobnost da prilikom dodira sa predmetima,ostavljaju na tim predmetima svoje slike-tragove. Ti tragovi ostaju ili usled toga što je dotaknuti predmet plastičan ili usled toga što je papilarna linija linija obojena ili usled toga što je su papilarne linije vlažne od znoja. S obzirom na način njihovog nastanaka i na njihovu prirodu,sve tragove papilarnih linija delimo na:
-Vidljive, koji mogu biti:
1) obojeni(površinski),koji ostaju ako su papilarne linije bile obojene krvlju,bojom,masnoćom i sl. i
2)reljefni,koji ostaju u mekanim i plastičnim podlogama:sveća,omekšala čokolada,buter,mast,git i sl.
-Latentne (nevidljive),koji ostaju na čvrstim i relativno glatkim površinama usled znojavosti površine papilarnih linija.
Fiksiranje vidljivih tragova papilarnih linija
a) Obojeni tragovi papilarnih linija fiksiraju se putem direktnog fotografisanja,po metodu razmene fotografije,uz upotrebu specijalno konstruisane kamere za direktno snimanje tragova otisaka prstiju
b) Reljefni tragovi papilarnih linija fiksiraju se na jedan od sledećih načina:

1) direktnim fotografisanjem pod kosim osvetljavanjem,
2 )mulažiranjem,
3) zaprašivanjem jednim od praškova koji se upotrebljavaju za fiksiranje latentnih tragova i
4) pomoću crne štamparske boje i bele hartije.

Pronalaženje i fiksiranje latentnih tragova papilarnih linija
Ovi tragovi su pod normalnim uslovima nevidljivi i na njih treba obratiti posebnu pažnju i tom prilikom strogo voditi računa,da se postojeći tragovi ne oštete ili ne unište.
Prilikom traženja ovakvih tragova treba prvenstveno obratiti pažnju na predmete i površine na kojima oni mogu ostati,s obzirom na način izvršenja krivičnog dela i na pretpostavljeno kretanje i delovanje učinioca za vreme izvršenja krivičnog dela.
Ovi tragovi najlakše se pronalaze i zapažaju,ako se prostorija zamrači,pa se površine na kojima pretpostavljamo da se nalaze tragovi,koso osvetljavaju pomoću slabe baterijske lampe ili sveće.
Za fiksiranje latentnih tragova papilarnih linija danas se primenjuju brojne fizičke i hemijske metode. Među fizičkim metodama najpoznatije su sledeće:zaprašivanje pomoću argentorata,zaprašivanje pomoću grafita,izazivanje pomoću magnetne četkice,izazivanje pomoću plamena,izazivanje jodnim parama,izazivanje srebronitratom,izazivanje ninhidrinom.
Postupak sa fiksiranim tragovima papilarnih linija
Pošto je trag fiksiran,potrebno je da se u zapisnik o uviđaju i uz pomoć razmerne fotografije tačno fiksira mesto i položaj nađenog traga,jer od tog mesta i položaja bitno zavisi njegova dokazna snaga. Dalji postupak sa fiksiranim tragovima prolazi kroz sledeće faze:
a) Da bi fiksirani tragovi mogu dalje da se koriste,potrebno je da se oni fotografski reprodukuju. Pri tome mora stroga voditi računa šta je dobijeno prilikom fiksiranja,a šta će dobiti reprodukcijom. U protivnom se može desiti da se međuprostori smatraju papilarnim linijama i suprotno.
b) Još na uviđaju treba daktiloskopirati sva lica,koja rade ili stanuju u oštećenom objektu, kao i lica za koja se sazna,da su u kritično vreme bila prisutna na licu mesta,te da su mogla ostaviti svoje otiske,nezavisno od izvršenja krivičnog dela. Otisci ovih lica upoređuju se sa fiksiranim tragovima,pa se tragovi koji potiču od ovih lica eliminišu,ukoliko mesto i položaj u kome su tragovi nađeni ne ukazuju da ti tragovi magu poticati samo od učinioca,pa se upoređuju sa otiscima osumnjičenih lica.
c) Ako i posle takvog utvrđenja neki trag ostane neidentifikovan,pribegava se proveravanju kroz monodaktiloskopsku zbirku.