Elementi menadžmenta

UVOD
Jedna od najstarijih ali i najboljih definicija menadžmenta jeste definicija Meri Parker Folit, citiram „Menadžment je umetnost ostvarenja ciljeva posredstvom drugih ljudi“– drugim
rečima, menadžment je orkestriranje ljudi, rada i sistema a sve kako bi se postigli unapred definisani ciljevi.
Menadžment predstavlja sistem koji unutar sebe ima svoje podsisteme, odnosno elemente koji su međusobno zavisni. Svrha ovih podsistema, odnosno elemenata jeste omogućavanje što jednostavnijeg funkcionisanja menadžmenta na svim nivoima unutar svake organizacije.
Sa konstantnim razvojem i rastom organizacija, sve je više rasla i potreba za što boljim i efikasnijim tj. profesionalnijim menadžmentom. Ta potreba dovela je do pojave elemenata
menadžmenta. Po Fajolu, osnovni elementi menadžmenta su:

I. Planiranje,
II. Organizovanje,
III. Vođenje,
IV. Koordinacija, i
V. Kontrola.

PLANIRANJE
Planiranje je prva funkcija menadžmenta, što znači da menadžment kao proces započinje upravo tom funkcijom. U razmatranje problematike planiranja kao procesa menadžmenta,
potrebno je postaviti pitanje zašto je ono neophodno. Kreinter naglašava dva konceptualna razloga, i to su orgraničenost resursa i neizvesnost okoline.
Planiranje se, kao proces, može definisati kao menadžerska funkcija, kojom se određuju ciljevi tekućeg poslovanja i razvoja organizacije, kao i predviđanje i definisanje budućih zadataka
i uslova u kojima se trebaju izvršavati zadaci i ostvarivati ciljevi. Svaka budućnost je, manje ili više, neizvesna, a cilj planiranja jeste da osujeti i, što je više moguće, ublaži posledice te
neizvesnosti. Drugim rečima, da ne postoji neizvesnost, nepoznanice i nesigurnost, ne bi postojala ni potreba za planiranjem.
Opšte je poznato da se u svakoj organizaciji može efikasno i organizovano upravljati samo na osnovu dobro razrađenih i sprovedenih planova na svim nivoima. Zbog toga se planiranje razvilo u posebnu naučnu disciplinu sa formulisanjem objektivnih postavki na kojima se ono zasniva i funkcioniše.
Kvalitet planiranja zavisi samo i isključivo od kvaliteta kadrova koji se bavi poslom planiranja, zatim od veličine preduzeća, stanja na domaćem i inostranom tržištu itd. Aktivnosti
planiranju su, bez obzira na različitosti organizacija u kojima se planira, manje-više standardizovane.
U menadžerskoj praksi razvijanje planova vrši se u sledećim koracima:

I. Predviđanje,
II. Perspektivno planiranje,
III. Srednjoročno planiranje,
IV. Osnovno planiranje,
V. Operativno planiranje, i
VI. Terminiranje.

Predviđanje predstavlja projektovanje budućnosti i usmeravanje organizacija ka budućim, nastupajućim promenama. Mnogi autori, zapravo, predviđanje ne smatraju fazom, već
prognoziranjem određenih, budućih, tokova kako u internom tako i eksternom okruženju. Samo predviđanje se vrši na osnovu elemenata koji se mogu pribaviti, i sagledavanju svetskih trendova  i projektovanja nacionalnog razvoja sistema u dužem vremenskom periodu. Perspektivno planiranje je globalno predviđanje za period od oko deset godina. Zbog manjka dostupnih informacija, ova faza planiranja je i najmanje tačna, odnosno stepen tačnosti je najmanji a neizvesnost najveće. Perspektivno planiranje služi kao osnova za kvalitetno sprovođenje drugih faza planiranja. Srednjoročno planiranje obuhvata period od pet godina, i u odnosu na perspektivno, srednjoročno planiranje ima veći stepen tačnosti, odnosno manji stepen neizvesnosti. Polazna osnova za izradu srednjoročnog planiranja jeste perspektivno planiranje, odnosno na osnovu korekcija perspektivnog planiranja koje su rezultat novih saznanja ili promena na tržištu.

Srednjeročno planiranje obuhvata:

I. Potencijalno napuštanje postojećih, i uvođenje novih proizvoda i usluga;
II. Rekonstrukciju postojećih ili uvođenje novih proizvodno-uslužnih linija i kapaciteta;
III. Usavršavanje postojećih i prijem novih komponentnih kadrova, i
IV. Eksterni i interni nastup na tržištima i povećanje rasta i razvoja kompanija.

Osnovno planiranje je faza planiranja koja obuhvata period od godinu dana. Bz njega je nemoguće uspešno poslovanje bilo koje organizacije. Osnovno planiranje obuhvata plan proizvodnje ili pružanja usluga, plan troškova, budžet ili finansijski plan, plan dobiti, plan investicija, itd.
Operativno planiranje je faza u kojoj se ravnomerno raspoređuje proizvodnja ili pružanje usluga a sve zarad optimalnog iskorišćenja resursa i ostvarenja dobiti. Operativni plan se sprovodi na mesečnom nivou, i njime se obuhvataju planovi osnovnog planiranja kao i svi vanredni ili nepredviđeni radovi i usluge.