Energija biomase i biogas

1. Uvod

Obnovljivi i altemativni izvori energije, od kojih su pojedini sasvim novi, a neki se koriste već duže vremena, obuhvataju fotonaponske sisteme, toplotne kolektore, vetropotencijal, vodeni potencijal, geotermalni potencijal, biomasu, gorivne ćelije, itd. Neki od ovih izvora omogućavaju profitabilnu proizvodnju električne ili termo energije, dok su pojedini još uvek u razvojnoj fazi, pa se njihova komercijalna primena tek očekuje.

Zajednička karakteristika svih obnovljivih i alterativnih tehnologija karakteriše relativno visok stepen početne investicije, ali i njihova kasnija niska operativna cena. Sa druge strane, prava cena konvencionalnih elektrana obično nije pravilno izračunata, kao ni predstavljena na pravilan način. Treba napomenuti da i dalje postoje brojne državne subvencije za tehnologije prerade i korišćenja nafte, nuklearne elektrane, termoelektrane, kao i prateće tehnologlje.

Medutim, kako obnovljivi izvori energije imaju znatno nižu operativnu cenu u poređenju sa konvencionalnim izvorima energije, ukupna cena energije povoljnija je na osnovu analize tehnoloških ciklusa, a posebno sa ekološkog aspekta. Naime, važan aspekt obnovljivih izvora energije predstavlja njihov neznatan uticaj na životnu sredinu, te su sa tog aspekta mnogi od njih ekonomski konkurentni konvencionalnim tehnologijama proizvodnje energjje.
Ovaj aspekt je veoma važan pri razmatranju energetske situacije u Srbiji, gde
termoelektrane dominiraju u energetskoj proizvodnji. U poređenju sa ostalim tehnologijama proizvodnje električne energije, industrije bazirane na obnovljivim izvorima energije beleže najveći privredni rast u poslednjih šest godina.
Nekad prvi i najstariji izvor energije koji su ljudi koristili, biomasa je danas obnovljivi izvor energije koji se široko koristi i koji prinosi zaštiti naše okoline, kao i generalno, otvaranju novih radnih mesta i ukupnom razvitku gradova, opština i cele države.

2. Energija Biomase
Biomasa je najstariji izvor energije koji je čovek koristio i predstavlja zajednički pojam za brojne, najrazličitije proizvode biljnog i životinjskog sveta.
Konkretno postoje različite efinicije biomase, ali kao osnovna može da se navede:
Biomasa je definisana kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad i otpad srodnih industrija kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada.

Podele biomase :

U zavisnosti od agregatnog stanja, biomasa se može podeliti na:

• Čvrstu ( briketirana biomasa, peletirana biomasa…)
• Tečnu ( bioetanol, biometanol, biodizel…)
• Gasovitu ( biogas, deponijski otpad…)
Čvrstu (briketirana bimasa, peletirana biomasa)
• Tečnu (bioetanol, biometanol i biodizel)
• Gasovitu (biogas, deponijski otpad…).
Čvrstu (briketirana bimasa, peletirana biomasa)
• Tečnu (bioetanol, biometanol i biodizel)
• Gasovitu (biogas, deponijski otpad…).

• Čvrstu (briketirana bimasa, peletirana biomasa)
• Tečnu (bioetanol, biometanol i biodizel)
• Gasovitu (biogas, deponijski otpad…).
Prema sirovini koju koriste za dobijanje određenje biomase data je slededa podela:

• biomasa iz drvne industrije;
• poljoprivredna biomasa;
• energetski zasadi;
• biomasa sa farmi životinja;
• biogoriva;
• gradski otpad
• Biomasa iz drvne industrije
• Poljoprivredna biomasa
• Energetski zasadi
• Biomasa sa farmi životinja
• Biogoriva
• Gradski otpad.
3.Biomasa iz drvne industrije
Biomasu iz drvne industrije čine ostaci i otpad pri rezanju, brušenju, blanjanju kao i pri drugim vrstama obrade drveta. Biomasu iz drvne industrije koristimo kao gorivo u kotlovima i kao sirovinu za proizvodnju briketa. Često je otpad koji opterećuje poslovanje drvnih industrija mnogo jeftinije i kvalitetnije gorivo od šumske biomase (ostaci i otpad iz
drvne industrije dobijen kao posledica korišćenja šuma (31% teritorije Srbije), drveta za gradivnu i ogrejnu komponentu, a takođe je daleko opravdanije za korišćenje nego fosilna goriva.
Osnovne karakteristike pri upotrebi drvne biomase kao energenta iste su kao kod svakog goriva: hemijski sastav, toplotna moć, temperatura samozapaljenja, temperatura
sagorevanja, fizička svojstva koja utiču na toplotnu moć (npr. gustina, vlažnost i dr).
Osnovna veličina za proračun energije iz određene količine drveta jeste njegova toplotna vrednost (moć). Najveći uticaj na nju ima vlaga (vlažnost, udeo vlage), potom hemijski sastav, gustina i zdravost drveta. Za naše podneblje važno je utvrditi i vrstu drveta, radi određivanja njegove
toplotne vrednosti, da li je listopadno ili četinarsko, odnosno tvrdo ili meko, jer je udeo pojedinih sastojaka pri tome različit, kao i materija koja se može koristiti kao gorivo.