Etika

MORAL:
Rec moral nastala je od latinske reci mos ili moris, sto bi znacilo obicaj, pravilo, zakon. Moral je skup nepisanih pravila ponasanja, koje odredjuju dobro ili zlo, pravdu ili nepravdu, I samim tim uticu na svoje ponasanje u drustvu. Sistem o ljudskom ponasanju se sankcionise na 2 nacina: heteronomno I autonomno. Heteronomno je zaduzeno za drustvo, a autonomno je strana pojedinca, odnosno jedna licnost koja prosudjuje sta je moralno a sta ne. Za moral je karakteristicno da osoba u svojoj svesti internalizira eticke norme I sudove, izgradjujuci i oblikovajuci svoju eticku svest i savest. Samim tim je moral drustvena I individualna psiholoska pojava..On je sa jedne strane odredjen drustvenim odnosima u kojima nastaje I razvija se, a sa druge strane odredjen je psiholoskom matricom ljudi. Moralne norme pojedinca se temelje na procesu internalizacije. I taj proces ima bitne svoje dve dimenzije: emocionalnu I Racionalnu. Jedna klasifikacija govori o tri vrste morala: hriscansko feudalnom, burzoaskom, proleterskom, a druga iskljucivo istice: tradicionalni moral, finalisticki, moral vrline, moral naknadno donetih sudova, imperativan ili normativan, moral idealnih simbolistickih predodzbi, moral aspiracie, I stvaralacki moral. Time sto postoje razlicite vrste morala, jasno je da se on moze naci , I da se nalazi u krizi.

ETIKA:
Potice od grcke reci ethos, sto u prevodu znaci obicaj ,I ona se svrstava u filozofsku disciplinu koja istrazuje motive I postavlja norme tj pravila o ljudskom delovanju kojima je primarni cilj dobro, nauka o moralu, skup pravila o moralu, I sama nauka o proucavanju I proceni moralnih vrednosti. Napomenula bih da moramo obratiti paznju na razliku izmedju etike u praksi, I teorijske etike. Napr.Teorijska et.ima zadatak da proucava moral pojedinca, drustva, klasa, grupe ljudi, I cele epohe. Ona vrsi komparaciju izmedju nekadasnjih I sadasnjih normi ponasanja, I pokusava da uoci slicnosti I razlike izmedju raznih moralnih principa. Teorijska etika se takodje bavi poredjenjem drugih oblika regulacije kao sto su obicaji, pravo I religija. Normativna etika, ili etika u praksi ima za cilj formulaciju I obrazlozenje pravilnih dobrih I ispravnih postupanja. Njen glavni cilj je da usmerava ljude u sto boljem ostvarivanju vrhovnog dobrog. Ona takodje definise I dobro postupanje u odredjenim profesijama, u socijalnim drustvenim grupama, I ostalim aspektima zivota. I iz tog razloga imamo etiku radnika, etiku novinara, vojnu etiku, etiku pravnika. Prakticna etika jasno formulise odredjene obaveze I duznosti. To se legalizuje u pisanim dokumentima koje nazivamo kodeksi.
Opsta etika ima tri dela: Deskriptivna etika; opisuje I proucava moral ljudi, drustvenih grupa, razlicitih kultura. Normativna etika; predstavlja sistematicno nastojanje da se objasni I obrazlozi moral jedne zajednice ili drustva u celini. Metaetika; proucava znacenje moralnih termina I logiku moralnog rasudjivanja.