P R A V N I F A K U L T E T
SEMINARSKI RAD
iz Evropskog prava
TEMA:
E U R O P O L
Mentor: Student:
Novi Pazar, April 2009. godine
INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
PRAVNI FAKULTET
1. Pojam i nastanak Europola
Više ne postoje granice za organizovane kriminalne grupe. Moderna tehnologija i
raspolaganje velikim finansijskim resursima omogućava njihovo delovanje širom sveta. Kako
organizovani kriminal predstavlja pretnju svim građanima Evrope, njihovim slobodama i pravima
bilo je nophodno napraviti oranizaciju koja, kao i kriminal, neće poznavati granice kod
ostvarenja svojih ciljeva. Iz ove potrebe, a na inicijativu Nemačke, stvoren je EUROPOL,
policijska organizacija Evropske Unije. Osnovana je prilozima država članica prema njihovim
domaćim proizvodima.Pri ostvarenju svog cilja Europol blisko sarađuje sa zemljama članicama,
zemljama kandidatima i drugim organima reda i mira.
Uspostavljanje Europola bilo je usaglašeno u Ugovoru iz Mastrihta 7. februara 1992. godine.
Sa sedištem u Hagu (Holandija) Europol je započeo svoje ograničeno delovanje u formi biroa za
borbu protiv droga (EDU- Europol Drugs Unit). Ona je formalno osnovana 1993. godine i počela
je sa radom u januaru 1994. godine. Međutim njegova nadležnost je postepeno proširivana,
njegova uloga je rasla i tako je 26. jula 1995. godine Savet postigao saglasnost o usvajanju
Sporazuma o osnivanju evropskog policijskog ureda, Europola. Ovaj sporazum je stupio na
snagu u oktobru 1998. godine, a sa punim aktivnostima se krenulo 1. jula 1999. godine.
1
2. Ciljevi i zadaci
Ciljevi Europola su mnogobrojni i određeni su u članu 2 Konvencije kojom se formira Služba
evropske policije. Za razliku od policija država članica, Europol nema izvršnu moć. On ne može
da zadrži pojedince, niti može da sprovodi kućne pretrage. Njegov zadatak je da olakša razmenu
informacija, vrši analize i koordinira operacijama koje obuhvataju više država članica. Pre svega
ključ je povezivanje nadležnih organa država članica u borbi protiv terorizma, nelegalne trgovine
drogama i ostalih formi međunarodnog kriminala gde postoje indikacije da su uključene
kriminalne strukture dve ili više država članica. Današnje pretnje su sve veće i opasnije. Tako
pored trgovine drogama postoji problem sprečavanja trgovine nuklearnim i radioaktivnim
supstancama, krijumčarenja ilegalnih imigranata, trgovine ljudima, ljudskim organima i
otuđivanje motornih vozila. Pri tom svi ovi vidovi kriminala su povezani sa nelegalnim pranjem
novca.
Uspešno rešavanje ciljeva Europola pretpostavlja obavljanje sledećih zadataka:
-
olakšavanje razmene informacija država članica;
-
pribavljanje, obrada i analiza informacija;
-
obaveštavanje nadležnih organa država članica, preko nacionalnih biroa, o
informacijama koje ih se tiču i o bilo kakvoj identifikovanoj povezanosti između
kriminalnih prekršioca;
-
pomaganje istragama država članica prosleđivanjem svih relevantnih informacija
nacionalnim biroima;
1
www.europol.europa.eu
SEMINARSKI RAD IZ EVROPSKOG PRAVA
EUROPOL
1
INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
PRAVNI FAKULTET
Radi obavljanja svojih zadataka, Europol ima uspostavljen Šengenski
kompjuterski sistem
(TECS- The Europol Computer System). Ovaj informacioni sistem ni u kom slučaju ne sme biti
povezan sa drugim automatizovanim sistemom za obradu osim sistema nacionalnih biroa. One
su odgovorne za sigurnosne mere vezane za obradu, opremu i obavljanje provera podataka i
brisanje datoteka.
Ovaj sistem se sastoji iz tri elementa:
-
informacionog sistem sa ograničenim i preciznim sadržajem koji omogućava brzo
referenciranje na informacije na raspolaganju državama članicama i Europolu;
-
radnih dokumenta prikuljenih kroz razne periode a za potrebe analiza i
-
sistem indeksa koji sadrži opise raznih analiѕa uz usklađenost sa sporazumima.
Informacioni sistem može biti korišćen za smeštanje, modifikovanje i korišćenje samo onih
podataka koji su neohodni za obavljanje zadataka Europola. On ne sadrži podatke o povezanim
kriminalnim prekršajima. Podaci su vezani za osobe koje su u okviru nacionalnog zakona države
članice osumnjičene da su počinile ili učestvovale u prestupima za koje je Europol nadležan.
6
Lični podaci mogu sadržati samo sledeće:
-
prezime, kršteno ime i nadimak ili pretpostavljeno ime;
-
datum i mesto rođenja;
-
pol;
-
druge karakteristike koje mogu pomoći kod identifikacije, kao što su specifične fizičke
karakteristike koje nisu podložne promenama.
Informacioni sistem takođe uključuje i sledeće podatke:
-
kriminalne prekršaje, navodne zločine i mesto i vreme počinjavanja;
-
sredstva koja su ili se veruje da su bila korišćena da se počini zločin;
-
odeljenje koje upravlja slučajem;
-
kriminalnu organizaciju za koju se veruje da joj pripada;
-
osude vezane za prekršaj za koji je Europol nadležan,
-
referencu ka Europolu ili nacionalnom birou koji je uneo podatke.
Pristup podacima moguć je nacionalnim biroima, oficirima veze, direktoru i njegovim
zamenicima i propisno autorizovanim Europolovim službenicima. Samo biro koji je uneo podatke
može ih modifikovati, ispraviti ili obrisati. Svi podaci koji se čuvaju u informacionom sistemu se
ponovo pregledaju najkasnije tri godine po unosu jer se oni čuvaju samo onoliko vremena koliko
imaju vrednost.
7
5. Proširenje nadležnosti
6
Zarka Žan – Klod, „Osnovi institucija EU“, Stubovi kulture 2005. str. 124
7
www.europol.europa.eu
SEMINARSKI RAD IZ EVROPSKOG PRAVA
EUROPOL
3
