Evropski parlament: uloga i nadležnosti

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

B E O G R A D

SEMINARSKI RAD

PREDMET: PRAVO EU

ТEMA:

EVROPSKI PARLAMENT

Мentor : Student:

Beograd, maj 2017.god.

S A D R Ž A J

U V O D............................................................................................................ 3

I. UGOVORI I INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE……………………. 4

1.1.Ugovori Evropske zajednice/ unije.................................................................4
1.2.Institucije Evropske unije………………….....………………......................6

II. EVROPSKI PARLAMENT (European Parliament)………..……... 9

2.1. Pojam Evropskog parlamenta…………………………………………….. 9
2.2. Sastav i način izbora…………………………………………………….... 9
2.3. Nadležnosti Evropskog parlamenta………………………….………....... 11
2.4. Unutrašnja organizacija rada Evropskog parlamenta………………........14

Z A K L J U Č A K………………………………………………..…..... 14

L I T E R A T U R A ............................................................................. 15

I. UGOVORI I INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE

1.1. Ugovori Evropske zajednice/ unije

„ Evropska unija, posebna je tvorevina, kakvoj nema poređenja u istoriji. U drugoj
polovini XX veka i početkom ovog, Unija je ostvorila ono što brojni evropski vojskovođe i
osvajači nisu uspeli " ujedinila je veći deo evropskog kontinenta. Po oblastima koje obuhvata
ili reguliše "od

poljoprivredne politike, trgovine, transporta do pitanja spoljne politike,

odbrane, pravosuđa i mnogih drugih, EU podseća na "superdržavu" "na organizaciju koju
neki porede sa"postmodernim carstvom". Ali

to moderno carstvo nije originalno samo

po činjenici da nema cara

ili da su u njega udružene demokratske, suverene države. Ono je

neobično i

po tome što se radi o prvoj zajednici država u ljudskoj istoriji koje su se

objedinile sasvim dobrovoljno i

miroljubivim putem. EU predstavlja "najoriginalniji

politički izum našeg doba"

Ništa se ne stvara bez ljudi,

ništa ne traje bez institucija

Žan Mone

Pitanje funkcionisaja organizacije, rođene iz ideje o podizanju Evrope iz materijalnog i
duhovnog beznađa, evoluirale u entitet, ekskluzivni klub koji danas obuhvata

28 zemalja,

prostire se na površini od 4.381.324

i broji oko 508 miliona stanovnika.

     Sve odluke i procedure Evropske unije utemeljene su na ugovorima koji su usaglasile sve
države  članice i ugovori  čine njenu ustavnu osnovu. Njima se definišu  principi, pravni i
institucionalni temelji Evropske unije  kao  i  odnosi s državama  članicama i medjunarodnim
organizacijama. Odredbe ugovora stvaraju prava i obaveze za države  članice i za njihove
građane. Na osnovu ugovora osnivaju se institucije i tela na nivou EU, na koje države članice
prenose   zakonodavna,   upravna   i   sudska   ovlaštenja.   Od   1951.   godine   usvojeno   je  osam
ugovora na kojima se temelji pravni poredak Evropske unije:



Pariški ugovor (1951.)

kada je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik (EZUČ).

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik stvorio je nekoliko institucija

udruživanje resursa i održavanja mira u Evropi:
1. Visoku vlast,
2. Savet ministara,
3. Parlament,
4. Sud pravde

Duško Lopadić, ( 2007)„Reforma Evropske unije, Zapadni Balkan i Srbija“

Evropski centar za mir i razvoj,

Beograd, str. 13.

http://www.cemi.org.me/cemi.co.me/publikacije/download/ueu.pdf preuzeto 12.05.2

017

Uspostavljene četiri institucije EZUČ, od kojih su dve  sa ovlaštenjima odlučivanja (Visoka
vlast i Veće)  a druge  dve sa ovlaštenjima nadzora (Parlamentarna skupština i Sud). Osnovni
zadatak EZUČ je   uspostavljanje zajedničke kontrole nad proizvodnjom i potrošnjom uglja i
čelika.

• Rimski ugovori (1957.)

Osnovane dve zajednice: EEZ - Evropska ekonomska zajednica i

EUROATOM - Evropska zajednica za atomsku energiju.Uspostavljeno zajedničko tržište u
šest zemalja potpisnicaugovora i četiri slobode kretanja: ljudi, roba, usluga i kapitala.
Osnovane glavne institucije EEZ-a: Evropski parlament, Vijeće ministara, Evropska komisija,
Evropski sud i Evropska investiciona banka.
       Institucionalni okvir stvoren Rimskim ugovorima predstavlja osnovu današnjih institucija
EU.   Osnovani   su   Evropska   komisija,   Evropski   savet,   kasnije     poznato   kao   Evropski
parlament,   Sud   pravde   i   Ekonomski   i   socijalni   odbor,   čije     su   nadležnosti   proširene   i
modiﬁkovane raznim sporazumima i ugovorima koji  su sledili nakon Rimskih ugovora. Od
1957. godine ustanovljen je i Evropski  savet u vidu periodičnih sastanaka predsednika država
ili vlada

• Ugovor o spajanju (1965.)

- Institucionalno objedinjene tri zajednice (EZUČ, EEZ i

EUROATOM). Umesto tri posebne, ustanovljena jedinstvena Komisija i Veće ministara.

• Jedinstveni evropski akt (JEA), (1986.)

- potpisan u Luksemburgu februara 1986. godine,

koji je stupio na snagu 1. jula 1987. godine. Ovaj sporazum predstavlja prvu izmenu temeljnih
sporazuma (Pariskog   sporazuma iz 1951. god. i Rimskog sporazuma iz 1957. god.). Ugovor
je bio  rezultat dugih pregovora o nužnosti reforme institucija zajednica, proširivanje  njihove
moći   i   odgovornosti,   proširivanje   saradnje   u   spoljnoj   politici   i   važan   korak     u   stvaranju
jedinstvenog tržišta. Odredbe JEA odnosile su se u najvećoj meri
na otklanjanje ﬁzičkih, tehničkih i ﬁskalnih barijera slobodnoj trgovini unutar jedinstvenog
tržišta, na osnovu revizije ugovora o EZUČ, EEZ i Euratomu.

Osnovni cilj uspostavljanje unutarnjeg tržišta. Uveden princip odlučivanja kvalificiranom
većinom u Veću EU i postupak saradnje u Evropskom parlamentu. Proširene nadležnosti EEZ
u odredjenim oblastima.

Mastrihtski ugovor/ Ugovor o EU (1993.)

- koji je potpisan 7. februara 1992. godine u

Mastrihtu j, a stupio na snagu 1.  novembra 1993. godine. Njime je osnovana Evropska unija i
postavljen pravni okvir za osnivanje Ekonomske i monetarne unije i uvodjenje zajedničke
valute – euro. Uvedeno je gradjanstvo EU i postupak suodlučivanja Evropskog parlamenta a
takodje je uveden princip supsidijarnosti kao ustavni princip. Osnovani su Kohezioni fond i
Odbor regija.
               Ugovor predstavlja preokret u procesu evropske integracije. Izmenom   prethodnih
sporazuma - Pariskog i Rimskog Ugovora i Jedinstvenog evropskog akta - početni ekonomski
cilj Zajednice, stvaranje zajedničkog tržišta, bio je  prevaziđen, a postavljen je novi - politička
zajednica. Mastrihtski sporazum je  izmenio zvanično ime EEZ. Ubuduće, zajednica će biti
poznata kao Evropska unija (EU)