Evropski sistem centralnih banaka

Uvod

Osnovna ideja vodilja prilikom stvaranja evropske integracije bila je unapređenje privrednog razvoja zemalja članica i jačanje njihove stabilnosti, ubrzano povećanje životnog standarda kao i robna razmena u obliku slobodnog prometa i uvođenja zajedničke carinske tarife. Evropske zemlje su pristupile integraciji pre svega iz ekonomskih i političkih ali i finansijskih razloga. Stvaranje nove, supranacionalne institucije, Evropske centralne banke (ECB-European central bank), sa zajedničkom valutom, je bila prekretnica u dugom i komplikovanom procesu stvaranja evropske integracije.

ECB je odgovorna za sprovođenje monetarne politike za evro-zonu najveću svetsku ekonomiju posle USA. Može se reći da je ECB “čuvar” cenovne stabilnosti u Evropskoj Zajednici. Osnovana 1998. godine, ona je najmlađa centralna banka. Ipak, ona je nasledila kredibilitet i ekspertizu svih nacionalnih centralnih banaka evro-zone, koje zajedno sa ECB stvaraju stabilizaciono orijentisanu monetarnu politiku za Evropsku Zajednicu. ECB ima vitalan interes za efikasnošću i stabilnošću u bankarskoj industriji. Stoga je prirodno za ECB da blisko nadgleda razvoj u bankarskom sistemu, kao što je predviđeno Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice, iako odgovornost za bankarsku superreviziju ostaje u rukama nacionalnih vlasti.

Evropska centralna banka (ECB) je osnovna monetarna institucija Evropske unije. Zajedno sa svih 25 nacionalnih centralnih banaka zemalja članica formira Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) sa sedištem u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj i zapošljava 1350 ljudi iz svih zemalja članica. Evropska centralna banka je institucija odgovorna za evropsku jedinstvenu valutu, evro.