Faktoring i lizing

1. UVOD

Nekreditne finansijske institucije svojim aktivnostima:
– rešavaju problem likvidnosti privrede,
– ubrzavaju naplatu potraživanja na domaćem i ino tržištu,
– pomažu u osvajanju novih tržišta,
– vrše usluge zakupa,
– vrše usluge prodaje tehnologije i znanja i
– pružaju konsultantske usluge.
U grupu nekreditnih institucija i nekreditnih poslova spadaju:
– franšizing poslovi,
– forfeting institucije,
– faktoring institucije i
– lizing institucije.
Ova vrsta poslova uzima sve više maha u razvijenim zemljama sveta, a obavljaju ih specijalizo-vane fianansijske institucije ili organizacioni delovi velikih poslovnih banaka za koje ova vrsta poslova predstavlja dopunske poslove. Često su ovi poslovi atraktivniji od klasičnih bankarskih poslova, pre svega zbog visokih zarada koje ostavaruju na njima, a ostvaruju ih one institucije koje raspolažu sa velikim finansijskim potencijalom.

U daljem toku rada baviću se više faktoringom i lizingom ali ću prvo ukratko analizirati druge dve vrste nekreditnih poslova.

2. NEKREDITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Kao što sam već naveo u grupu nekreditnih institucija spadaju: faktoring institucije, forfeting institucije, lizing institucije i franšizing poslovi. U nastavku rada anliziraću svaku od ovih institucija. Prvo da ukratko kažem nešto o franšizingu i forfetingu.
2. 1. FRANŠIZING POSLOVI I INSTITUCIJE

Franšizing je takođe nekreditni posao i poslovna metoda koja je prisutna u praksi svih zemalja, a posebno je karakterističan za razvijene ekonomije. To je sistem koji podržava i doprinosi razvoju malih i srednjih preduzeća i tzv. srednjoj poslovnoj klasi, a funkcioniše tako, da koristi uspešne poslovne modele drugih firmi. Franšizing je poslovna tehnika koja dozvoljava brze i fleksibilne penetracije tržišta i doprinosi ukupnom rastu i razvoju društva. Nastala je od francuskoengleske reči„franchise“a označava slobodu, pravo ili neku povlasticu.
Franšizing je važan sektor u mnogim ekonomijama jer su hiljade franšizovaca stvorili i admini-straciju i franšizni sistem tako da postoji mnogo različitih definicija franšizinga.
Franšizing se može opisati i kao:
– aktivnost pribavljanja saglasnosti ili dozvola za prodaju proizvoda kompanija isključivo u određenoj oblasti, ili
– biznis licenciran za prodaju proizvoda kompanija isključivo u odredenoj oblasti, ili
– biznis pod tuđim imenom, ili
– pravo ili privilegija, ili oslobađanje od dužnosti ili obaveza, odobrenih od strane vlade ili drugog organa, itd.
Definicija koja je bliža evropskim pa i našim uslovima, mogla bi da glasi: da je to set industrijske ili intelektualne svojine koji podrazumeva trgovinu robnim markama, oznakama maloprodaja, dizajnom, autorskim pravima i patentima, u cilju daljeg plasmana roba ili pružanja usluga klijentima.
2.2. FORFETING POSLOVI I INSTIUCIJE

Forfeting je savremeni nekreditni posao u kom se vrši otkup dugoročnih nedospelih potraživanja. Nastao je od francuske reči „forfait,“ što znači predaju borbe, odnosno, engleske reči „forfeit-ing,“ koja označava:
– kupovinu potraživanja izvoznika prema inostransrvu bez prava regresa
– prema prodavaocu u slučaju nemogućnosti naplate o dospeću,
– instrument finansiranja međunarodne trgovine bezregrešnom prodajom
– potraživanja uz odgovarajuće instrumente obezbeđenja i diskontovanje kupovine, uz nap-latu određene premije (diskonta),
– odredenog potraživanja bez prava na regres protiv poverioca.
Do forfeting posla dolazi u situaciji kada domaći izvoznik nije u mogućnosti da vlastititim sredstvima finansira neki veći investicioni projekat ili poslove sa odloženim plaćanjem. Tada uključuje poslovnu banku (frofetera), kojoj ustupa svoje potraživanje kako bi na brži i jednos-tavniji način došao do finansijskih sredstava. Forfeting poslom banka na sebe definitivno preu-zima rizik naplate potraživanja, bez obzira da li će i uspeti u tome, jer veliko je pitanje da li će moći da u rokovima dospeća naplati potraživanje, delimično ili u celini. Instrumenti forfetiranja su različiti (akceptne i avalirane menice, garancije), a izdaju ih kreditno sposobni kupci uz klau-zulu “bez prava regresa” sa rokovima dospeća potraživanja od 6 meseci do 5 godina. Forfeter može, dakle, da dobijene instrumente šalje na naplatu redovnim putem i da tako zaokruži ceo proces naplate potraživanja, međutim može takođe da ih ponudi na prodaju grupi investitora ili da se sa njima pojavi na sekundarnom tržištu i sa njima trguje kao i sa svakim tržišnim materijalom (Slika br. 1). U bilo kojoj od ovih varijanti, forfeter dolazi do novčanih sredstava i tako zaokružuje sve aktivnosti oko naplate, prenesenih, dugoročnih potraživanja.