Fenomen intelektualnog kapitala i malo preduzeće

Uvod

Neopipljiva imovina, intelektualni-kapital, resursi zasnovani na znanju, ljudski kapital,strukturalni kapital, toliko novih pojmova, novih koncepcija i tehnika je isplivalo na površinu. Perspektiva koja je privukla posebnu pažnju u poslednjoj deceniji posmatra organizaciju kao kombinaciju opipljivih, neopipljivih i finansijskih resursa. Kompanije su postale ” meke”, pomerajući se od opipljivog ka neopipljivom, tako da su mnoge virtuelno beztežinske. Pokretači bogatstva su brendovi,mreže,kultura znanje,kompetencije…
Da stvari ne shvaćamo i da njima ne upravljamo kako treba pokazuju efekti downsizinga u mnogim kompanijama.Upravo te kompanije, koje su nekoliko godina unazad tvdile da su ljudi njihova najvrednija imovina, sada su ih označili kao smanjenje troškova. Ipak nije postojalo prepoznavanje šta su izgubili time. Anegdotski dokaz je da su kompanije koje su eliminisale čitave linije srednjeg menadžmenta uvidele da su time izgubile i svoju neopipljivu imovinu, jer iako su time troškovi bili smanjeni, druge mere performansi, kao što je na primer kvalitet usluge potrošačima, stepen zadovoljstva kupaca, su istrpile na ovome. Nemoguće je proceniti koliko je na projektima reinženjeringa i restruktuiranja izgubljeno znanja. Kompanije tek sada shvataju da je znanje nezamenljivo i da je bez znanja koje su izgubile otpuštanjem svojih ljudi,skoro nemoguće takmičiti se na današnjem tržištu. Za to je potrebna kreativna vitalnost – a one su odbacile ljude koji su bili jedini koji to mogu da obezbede.
Još jedna stvar koja pokazuje da ne gledamo na okruženje adekvatno. Kompanije misle da imaju potpun spisak svoje imovine u bilansu stanja: mašine, poslovi, prostor, potraživanja, obrtni kapital i sl, ali njihova prava imovina se ne nalazi u bilansu.Uobičajeni bilans stanja je lažno stanje. On ne navodi najvažniju imovinu kompanije. Verovatno 80 % vrednosti kompanije leži u nematerijalnoj imovini, ali ona se ne nalazi u knjigama. Vrednost postrojenja, opreme, zaliha i obrtnog kapitala kompanije jedva da odražavaju istinsku vrednost jedne kompanije. Jedna od isključivo nematerijalnih komponenti jeste upravo intelektualni kapital, o čijem fenomenu danas pričamo.

1.Intelektualni kapital

Šta je to zapravo što se danas sve češće naziva intelektualni kapital ili nematerijalna sredstva?…
Stewart (1997) ga definiše kao” upakovano korisno znanje, pri čemu objašnjava da ovo uključuje organizacione procese,tehnologije,patente,sposobnosti zaposlenih,i informacije o kupcima, dobavljačima, stejkholderima” .
Sullivan (1998) ga definiše kao ” znanje koje se može pretvoriti u profit ” Prema W.Bukowitz, to je ” kapital znanja” ili intelektualni kapital koji podrazumeva sve “neopipljivo” i pomoću kojeg organizacije kreira vrednost.
Roos (1997) definiše intelektualni kapital kao ” suma znanja članova organizacije i prevođenje ovog znanja u brendove,zaštitne znake i procese”.
Edvinsson i Malone (1997) pružaju jednu opširniju definiciju intelektualnog kapitala kao ” imovinu znanja,primenjenog iskustva,organizacione tehnologije,odnosa sa potrošačima i profesionalnih veština koje pružaju kompaniji na tržištu kompetitivnu vrednost”.
Andriessen (2001) dalje proširuje postojeće definicije uključujući i one sposobnosti koje se ne zasnivaju samo na mozgu. Intelektualni kapital je kombinacija neopipljivih sredstava,koje omogućuju kompanijama da funkcionišu”. Prema grupi autora iz Hrvatske,” intelektualni kapital pojedinca,preduzeća,regije,nacije, jeste znanje koje se na tržištu pretvara u vrednost. Znanje koje ne stvara vrednost nije intelektualni kapital.
Intelektualni kapital dobija sve veći značaj u savremenom poslovanju i uslovima sve intenzivnijeg tehnološkog razvoja. Poznavanje sopstvenog intelektualnog kapitala i kvalitetan menadžment intelektualnim kapitalom, predstavlja imperativ za sva preduzeća koja teže uspešnom poslovanju. Problematika intelektualnog kapitala postaje važan trend menadžmenta, strategijsko pitanje i osnov za postizanje vrhunskih poslovnih rezultata.