Finansijska funkcija preduzeca

I. FINANSIJSKA FUNKCIJA PREDUZEĆA
1. ULOGA FINANSIJSKE FUNKCIJE
Polazeći od vrhunskog cilja preduzeća – maksimiranje dobitka u dugom roku finansijska funkcija kreira finansijsku politiku u skladu sa finansijskim načelima, pravilima finansiranja, i razvija strategiju i taktiku finansijskog upravljanja koja će:
• Sa poslovno-finansijskog aspekta obezbediti stalnost, razvoj i rast preduzeća,
• Stalno čuvati, jačati i širiti dobar finansijski ugled preduzeća,
• Maksimalno koristiti povoljne trendove konjunkture, naročito na tržištu novca i kapitala,
• Minimizirati negativne uticaje dekonjunkture i monetarnih preduzeća i
• Minimizirati finansijske rizike poslovanja preduzeća.

Stalnost preduzeća znači, u stvari, večiti opstanak preduzeća, što je povezano sa razvojem, jer bez stalnog razvoja preduzeća u smislu prilagođavanja proizvodnje i poslovanja uopšte nemoguće je izdržati tržišnu konkurenciju, a razvoj najčešće zahteva i rast preduzeća utoliko veći što je uspešnija borba sa konkurencijom a time i širenje tržišta. Mađutim, nezamislivo je sve to ostvariti ako nema finansijskih mogućnosti. Finansijske mogućnosti, pak, teško se stiču a lako gube, i upravo toga radi mora se stalno čuvati, jačati i širiti dobar finansijski ugled preduzeća. Dobar finansijski ugled preduzeća ne može se ostvariti bez dobrog finansijskog položaja i bez korektnog finansijskog odnosa prema poveriocima i dužnicima.
Dobar finansijski položaj znači:
• Održavanje takve ročne strukture sredstava i izvora finansiranja koja obezbeđuje trajno održavanje likvidnosti,
• Održavanje strukture kapitala sa stanovišta vlasnoštva u skladu s rizikompoverilaca i finansijskim rizikom ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata,
• Sposovnost finansiranja proste u celini i dela proširene reprodukcije iz sopstvenih sredstava, što je, između ostalog, povezano s visinom sopstvenog kapitala, održavanjem njegove realne vrednosti u uslovima inflacije i njegovog realnog uvećanja iz finansijskog rezultata.

Međutim, dobar finansijski položaj nije dovoljan za čuvanje, jačanje i širenje dobrog finansijskog ugleda u javnosti, već je uz to nužan korektan finansijski odnos prema dužnicima i poveriocima, jer dobar glas se čuje daleko a loš još dalje. Otuda je od presudnog značaja dobar finansijski ugled u najširoj javnosti, tačnije, od finansijskogugleda zavisi kako će se kotirati hartije od vrednosti preduzeća na tržištu novca i kapitala a to ima višestruke reperkusije – omogućava pribavljanje dodatnog kapitala i novca, čak i uz zaradu (primera radi, ako se nova serija emitovanih deonica prodaje iznad nominalne vrednosti, preduzeće razliku između tržišne vrednosti i nominalne vrednosti uključuje u kapitalni dobitak; to je čista zarada od emisije nove serije deonica, pri čemu ne povlači za sobom isplatu dividende, jer se dividenda isplaćuje srazmerno nominalnoj vrednosti deonica), a sa rastom tržišne cene hartija od vrednosti raste i šiti se finansijski ugled preduzeća.
Stalnost, razvoj i rast preduzeća i njegov finansijski ugled ne mogu se ostvariti ako se maksimalno ne iskoriste povoljni trendovi na tržištu novca i kapitala, minimiziraju negativni uticaji dekonjunkture i monetarni poremećaja i ne minimiziraju finansijski rizici. U vreme povoljene konjunkture obim poslovanja preduzeća se povećava a time se, u principu, povećava i finansijski rezultat, ali ako se iz sopstvenog finansijskog rezultata što više ne akumulira za sopstveni kapital preduzeća, ta šansa je propuštena s finansijskog gledišta. Isto tako, kad je visoka ponuda na tržištu novca i kapitala, novac i kapital se pribavljaju pod najpovoljnijim uslovima, a ako se to ne iskoristi, opet je propuštena šansa.
Dakako, situacija na tržištu roba, novca i kapitala je promenljiva. Pad obima poslovanja a time i finansijskog rezultata lakše će se podneti ako je preduzeće finansirano što više iz sopstvenog kapitala i što su viši prikriveni oblici samofinansiranja – a i jedno i drugo stvara se upravo u povoljnim konjunkturnim trendovima. Monetarni poremećaji obično su praćeni padom vrednosti novčane jedinice i oni će se utoliko manje negativno odrayiti na finansijski polođaj ukoliko se više uspe u smanjenju inflatornih gubitaka, povećanju inflatornih dobitaka i održanju realne vrednosti sopstvenog kapitala.
Finansijski rizik je uvek prisutan u oblasti ostvarenja finansijskog rezultata i u oblasti naplate potraživanja. Minimiziranje finansijskog rizika u oblasti finansijskog rezultata postiđe se strukturiranjem kapitala sa stanovišta vlasništva u zavisnosti od poslovnog rizika i prevremenom otplatom dugova kada oni postanu preskupi, što je, opet, uslovljeno visinom sopstvenog kapitala i skrivenim ovlicima samofinansiranja. Minimiziranje finansijskog rizika u oblasti naplate potraživanja postiže se izborom dužnika s visokom kreditnom sposovnošću i obezbeđivanjem potrađivanja hipotekom, zalogom, garancijom trećih lica i prodajom uz obezbeđivanje sigurnosti naplate kdad god je kreditni bonitet kupca slab ili nepoznat (plaćanje avansom, potvrđenim neopozivim dokumentarnim akreditivom, avaliranom menicom, na primer).
Finansijska funkcija ne može sa uspehom svoju prethodno opisanu ulogu trajno ostvariti, što je preko potrebno, ako se ne uspe da se druge funkcije preduzeća i njegova uprava privole da prihvate ciljeve finansijske strategije i taktike. Otuda je posebna uloga finansijske funkcije u tome da se izbori da ostale poslovne funkcije i uprava preduzeća prihvate finansijski način mišljenja, finansijsku filozofiju upravljanja i što u tome finansijska funkcija više uspe, utoliko će lakše biti prihvaćeni i ciljevi finansijske politike i bolje poštovana strategija i taktika finansijskog upravljanja.
Ponekada, čak i kada finansijska funkcija uspešno ostvaruje svoju u logu, usled krupnih tržišnih ili monetarnih poremećaja ili dejstva nekomercijalnih rizika, preduzeće dolazi u krizni finansijski položaj. Naravno, u krizni finansijski položaj preduzejće može doći i u relativno normalnim uslovima utoliko pre ukoliko finansijska funkcija lošije ostvaruje svoju ulogu. Ako preduzeće iz ma kog razloga dođe u težak finansijski položaj, njegov opstanak je ugrožen. I upravo u takvoj situaciji dolazi do posevnog izražaja uloga finansijske funkcije u saniranju finansijskog položaja. Ta uloga je nezahvalna, jer je sanacija najvećim delom uslovljena voljom poverilaca a donekle i dužnika. Otuda raniji korektan odnos s njima nesumnjivo utiče na njihove odluke o prihvatanju, odnosno neprihvatanju zahteva preduzeća u vezi sa sanacijom ali, naravno, i težinom finansijskih posledica, koje kod njih izazivaju zahtevi sanacije i u kojoj meri ispunjenje tih zahteva garantuje finansijsko ozdravljenje preduzeća. Uloga finansijske funkcije je da pronađe takve oblike sanacije koji će biti najbezbolnije za poverioce, pa i za dužnike, a time lakše prihvatljivi, ali istovremeno da pokaže da predložena sanacija sa sigurnošću obezbeđuje opstanak i uspeh preduzeća, što minimizira buduće rizike poverilaca.