Finansijsko pravo

1. POJAM I OBELEŽJA FINANSIJSKOG PRAVA
Finansijsko pravo je skup pravnih normi kojima se regulišu finansijsko-pravni odnosi do kojih dolazi prilikom prikupljanja, upravljanja, raspodele i trošenja sredstava namenjenih zadovaljavanju javnih rashoda.

2. ODNOS FINANSIJSKOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA PRAVA
Odnos finansijskog i ustavnog prava- finansijsko pravo je deo javnog prava, a ima korene u Ustavu. Ustavno pravo je temelj poreskog prava jer je Ustavom utvrđen fiskalni suverenitet države. Ustavno pravo je i temelj budžetskog prava jer se njime reguliše pravo parlamenta da donosi i kontroliše izvršenje budžeta.
Odnos finansijskog i upravnog prava- osnovni principi porskog prava izvedeni su iz upravnog prava, odnosno u radu poreske administracije dolazi do primene normi upravnog prava.
Odnos finansijskog i međ. javnog prava- država potpisuje bilateralne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

3. POJAM MEĐUNARODNOG FINANSIJSKOG PRAVA
Međunarodnno finansijsko pravo je skup pravnih normi koje regulisu međudržavne finansijskopravne odnose između međ. organizacija i određenih država. Subjekt međ. finansijskog prava je država. Izvori međunarodnog prava su: 1. međ. ugovori; 2. međ. običaji; 3. presude međ. sudova, arbitraže i nacionalnih sudova; 4. unutrašnji zakoni; i 5. određeni propisi međ. organizacija.

4. POJAM BUDŽETSKOG PRAVA
Budžetsko pravo je sistem pravnih normi kojima se uređuju pitanja vezana za izradu, izglasavanje, izvršenje i kontrolu državnog budžeta. Budžetsko pravo se jos naziva i državno računovodstvo.

5. POJAM PORESKOG PRAVA
Poresko pravo izučava pravne norme koje su osnov za uvođenje i utvrđivanje javnih dažbina (porez, takse, obavezni doprinosi i socijalno osiguranje). Kao i norme koje su osnov za naplatu javnih dadžbina.

6. RAZVOJ NAUKE O FINANSIJAMA (PRVA SHVATANJA O FINANSIJAMA)
Prva shvatanja o finasijama mogu se nči u radovima Aristotela, Platona i Ksenofona, koji su se bavili prvenstvno temom domaćeg privređivanja, dok su u potpunosti zanemarivali dažbine kao izvore državnih prihoda. U ovo vreme su osnovni izvori državnog prihoda bili poljoprivredna imanja, rudnici, šume, reke itd. Prve sistematizovane misli o drž. finansijama dao je arapski pisac Ibn Haldun- moć državi se temelji na dva stuba: dobroj vojsci i finansijama.

7. RAZVOJ NAUKE O FINANSIJAMA- EKONOMSKA MISAO O FINANSIJAMA
Pojavom Smitovog dela “Bogatstvo naroda” javne finansije dobijaju posebno mesto u sistemu. Smit je bio zagovornik poreskog pluralizma. Smit je uveo četiri osnovna poreska kanona: opštost i srazmernost, odrešenost, pogodnost plaćanja i ekonomičnost.

8. MODERNA NAUKA O JAVNIM FINANSIJAMA
Moderna nauka o finansijama započinje delom Kejnsa iz 1936. Zbog velike ekonomske krize država dobija zadatak da interveniše u privredi i oživi je, kao i da izbegne sledeće potrese u privredi. Zagovornici ove teorije smatraju da do poremećaja u provredi dolazi zbog poremećaja na strain tražnji. 1970-tih godina društvo se suočava sa problemom faktora nezaposlenosti i inflacije, nagomilavanja budžetskog deficit koji država mora da kontroliše i reši.

9. POJAM FINANSIJSKE FISKALNE POLITIKE
Finansijska politika podrazumeva primenu finansijske aktivnosti radi ostvarivanja konkrenih ciljeva makroekonomske i socijalne politike. Finansijska politika obuhvata politiku javnih prihoda- finansijska aktivnost države u domenu prikupljanja sredstava i politiku javnih rashoda- finansijska aktivnost države u domenu raspodele i trošenja društvenih sredstava.

10. CILJEVI FINANSIJSKE FISKALNE POLITIKE
Ciljevi finansijske politike mogu biti: Kratkoročni su usmereni na održavanje tekuće privredne ravnoteže i dugoročni- na privredni rast i privredni i socijalni razvoj. Ali, uopšte posmatrano, sve ciljeve finansijske politike možemo svrstati u sl. kategorije:
1) Korekcija tržišne aktivnosti;
2) Stabilizacija privrednih tokova;
3) Preraspodela nacionalnog dohotka;
4) Promena strukture privrede.

11. DISKRECIONE MERE KAO INSTRUMENT FINANSIJSKE FISKALNE POLITIKE
Diskrecione mere su u svakom trenutku na raspolaganju Vladi, a ona ih preduzima po potrebi. Država ima diskreciono pravo da uvodi određene poreze, takse i druge javne dažbine, da utvrđuje visinu takse, itd. Poželjno je da se diskrecione mere ne menjaju često, jer mogu delovati negativno na uslove privređivanja. Postoje diskrecione mere ekspanzivne fiskalne politike (smanjenje poreskih stopa,poreske olakšice) i restriktivne fiskalne politike (nove dažbine).

12. AUTOMATSKI STABILIZATORI KAO INSTRUMENT FINANSIJSKE FISKALNE POLITIKE
Automatski stabilizatori su instrumenti koji su već ugrađeni u državni fiskalni sistem i deluju čim se pojavi makroekonomska neravnoteža. Tu spadaju: automatske promene na nivou poreskih stopa, kompenzacije za nezaposlenost i subvencije u poljoprivredi.

13. ŠTA REGULIŠE BUDŽETSKO PRAVO
Budžetsko pr. pored izučavanja sistema pravnih normi ono obuhvata i određena pitanja kojima se uređuje upravljanje državnom imovinom, zaključivanje administrativnih ugovora, poslovanje državnog trezora itd.

14. ZAŠTO JE POVEĆANA TENDENCIJA RAZVOJA PORESKOG PRAVA

15. ŠTA PROUČAVA MEĐUNARODNO FINANSIJSKO PRAVO
Međunarodno finansijsko pr. proučava međudržavne finansijskopravne odnose između međ. organizacija i odr. država.

16. GDE SE FORMIRALO BUDŽETSKO FINANSIJSKO PRAVO
Budžetsko finansijsko pravo se formiralo u Engleskoj i Francuskoj.

17. ODREĐENOST POREZA
Svakom obvezniku mora da bude jasno i poznato vreme, način i iznost plaćanja obaveza prema državi.

18. POGODNOST PLAĆANJA POREZA
Porez treba da se plaća u najbogodnije vreme i na najpogodniji način za poreskog obveznika.

19. EKONOMIČNOST NAPLATE POREZA
Troškovi plaćanja poreza treba da budu što manji.

20. KOREKCIJE TRŽIŠNE AKTIVNOSTI
Tržište je često ne savršeno, pa je država u obavezi da vrši njegovu korekciju- sužavanjem ponude- ako na tržištu postoji previše nekog poizvoda država će npr. subvencijama izvoza tog proizvoda postići ravnotežu na tržištu; i proširivanjem ponude- u slučaju kada na tržištu dođe do neštašice nekog prozvoda država će npr. povećati uvoz te namirnice.