Finasijska revizija javnog sektora – Osnova za aktivni poslovni ambijent

UVOD

Proces privatizacije utiče na društevno ekonomski sistem. Privatizacija malih, srednjih i velikih preduzeća se polako privodi kraju, tako da do kraja 2007.godine sva društvena preduzeća bi trebala da budu privatizovana. Privatizacija utiče delom i na javani sektor, tako da on prolazi kroz veoma značajne promene kao i kroz aranžmane tipa obaveznog konkurentskog tendera. Sada sve više prevladava tip preduzetničkog ponašanja organizacija javnog sektora, a njihova efikasnost se konstantno poboljšava kroz promenu vlasništva ili redistribuciju prava vlasništva.

Razlike između privatnog i javnog sektora se sve više smanjuju primenom računovodstvenih normi privatnog sektora. Lansiranjem novog javnog menadžmenta, računovodstveni razvoj se usmerava u pravcu promovisanja budžetiranja, unapređenog godišnjeg izveštavanja i sl. Od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine, računovodstvo se pomerilo ka analizi i planiranju budućih promena, što je stvorilo pretpostavke za započinjanje ogromnih promena u javnom sektoru i povezanim organizacijama.
Održiv privredni rast i društvenu stabilnost može osigurati samo transparentna vlada. Lansiranje razumljivog skupa međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – IPSAS, koji treba da omoguće komparaciju između različitih vlada, jedan je od takvih mogućih pristupa. Naravno da IPSAS nisu svemoćni, ali jedno je sigurno, mogu na sasvim adekvatan način podržati promenu menadžmenta u javnom sektoru, kao i poboljšati predstojeću praksu, i na taj način stvoriti tlo za reformu javnog sektora.
Javna preduzeća predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društava, koja imaju specifičan položaj u ostvarivanju svojih funkcija, specifične probleme koji ih pogađaju i sa kojima su prisiljena da se bore.
Posledice svih nedorečenosti javnih preduzeća u njihovom ekonomskom profilisanju najjasnije se iskazuju u njihovim bilansima.
Kako se u bilansima javnih preduzeća kumuliraju mnogi problemi čiji koreni se nalaze u ideologiji koju smo sprovodili duže od pola veka, kao i u okolnostima koje prate današnji rad ovih preduzeća, neophodno je ukazati na značaj koji revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećem.
Jedan od važnih prioriteta Razvojne strategije kod nas je ubrzanje procesa privatizacije koja predstavlja najbrži način da privučemo strane investicije u mnogo većem obimu. Potreba za stranim investicijama je veoma jaka iz razloga ne samo povećanja nezaposlenosti, nego i za tehnološkom modernizacijom radi povećanja konkurentnosti na stranom tržištu.
Kako se javni fondovi često zloupotrebljavaju, funkcija finansijske revizije je proširena, sa analize načina na koji država i njene institucije troše novac poreskih obveznika, na analizu poslovanja javnih kompanija.
Zahvaljujući navedenom proširenju funkcije finansijske revizije u poslednje tri godine analiza finansijskog poslovanja ukazala je na višemilionske gubitke ,,vodećih” javnih kompanija, kao i čitav niz nepravilnost: od strane menadžmenta istih. Kako sve navedeno ne bi ugledalo svetlost dana bez dosledne primene specijalne medunarodne finansijske revizije u analizi poslavanja javnih kompanija, evidentna je uloga finansijske revizije u zaštiti interesa investitora, tj. stvaranju aktivnog poslovnog ambijenta u privredi.

POGLAVLJE I
SAVREMENI PROBLEMI MENADŽMENTA U JAVNOM SEKTORU

Po mnogo čemu, javna preduzeća predstavljaju specifičan oblik preduzeća koja imaju, u obavljanju svoje delatnosti, posebno apostrofiranu odgovoraost, i to, kako prema javnosti, tako isto i prema osnivaču. Pođe li se od činjenice da obavljanje delatnosti javnog preduzeća na neadekvatan način izaziva, nezadovoljstvo kod građana, uz čestu pojavu javnog reagovanja, sasvim je jasno da je na javnom preduzeću posebna odgovornost na informisanju javnosti o radu i poslovanju tih preduzeća.
2.1. Elementarne osobenosti javnog preduzeća
Javna preduzeća se u različitim zemljama, u različitim delatnostima i granama različito definišu. Pomenute razlike direktno utiču na vrste i institucionalne oblike javnih preduzeća, na njihovu delatnost, na status koji imaju u privrednom sistemu, na instrumente putem kojih se reguliše njihovo funkcionisanje, na njihovu ekonomsku efikasnost, i sl.
Uzimajući u obzir navedene činjenice javno preduzeće bi se moglo definisati kao preduzeće formirano s osnovnim ciljem obavljanja delatnosti opšteg interesa, pri čemu država, odnosno jedinica lokalne samouprave kao njihov osnivač, vrši, u celosti ili delimično, ulogu ,,preduzetnika”.
Delatnosti od opšteg interesa su: proizvodnja, prenos i distribucija električne energije; proizvodnja i prerada uglja; istraživanje, proizvodnja, prerada, transport i distribucija nafte i prirodnog i tečnog gasa; promet nafte i derivata nafte; železnički, poštanski i vazdušni saobraćaj; telekomunikacije; izdavanje udžbenika; eksploatacija, upravljanje, zaštita i unapređivanje dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, divljač), i komunalne delatnosti. Pored navedenih, ubrajaju se i delatnosti od strateškog značaja za državu, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.
Bitne zajedničke karakteristike javnih preduzeća su: obezbeđenje proizvoda i usluga od elementarnog značaja za određenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovani status na tržištu stečen uz podršku vlasti; predmet su javnog regulisanja.
Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzeća, definisanih određenim zakonskim odredbama, čini: obezbeđenje kontinuiranog obavljanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga, stalni razvoj i unapređivanje obavljanja delatnosti od javnog interesa, obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanje dobiti i realizovanje ostalih zakonom utvrđenih interesa.
Javna preduzeća u odnosu na ostala preduzeća, dobit stiču u prilično specifičnim okolnostima, jer svoje poslovne prihode ne mogu ostvarivati slobodnim formiranjem cena svojih proizvoda i usluga bez prethodno dobijene saglasnosti od osnivača. To znači da se dobit ostvaruje vrlo pažljivim odmeravanjem -kalkulisanjem- cene proizvoda i usluga, vodeći računa, o kupovnoj snazi stanovništva