Fiunansijska tržišta i hartije od vrednosti (drugi deo)

46. Međunarodni hipotekarni finansijski instrumenti nešto na strani 295
Hipotekarni krediti,primarne hipotekarne obvznice,sekundarni hipotekarni fin.istrumenti, hipotekarna uputnica,derivatne hipotekarne obveznice?
47.Organizacija tržišta novca 144
Organiztacija tržišta novca poznaje dva standardna modela:1) Centralizovano tržište novca – predstavlja koncentraciju ponude i tražnje za
kratkoročnim finansijskim instrumenitma i obrazovanje jedinstvene cene u određenom fizičkom prostoru ili kroz odnose sa centralnom bankom.
Tako utvrđena cena predstavlja regulatornu cenu i za sve kratkoročne transakcije između finansijskih institucija. Ovakav oblik tržišta karakterističan
je za nerazvijene finansijske sisteme2) Decentralizovano tržište novca – pretpostavlja disperziju učesnika i transakcija vezanih za kratkoročne
finansijske instrumente. Jedinstvena cena finansijskih instrumenata utvrđuju se procesom atbitraže,odnosno kretanjem ponude i tražnje koje koristi
razlike u ceni istog instrumenta na različitim lokacijama.
48. Prinos i cena kratkoročnih finansijskih instrumenata 146
Novcano tržište je izuzetno kompleksno i integrisano sa drugim elementima finansijskog sistema. Kamatna stopa, koje se na njemu formiraju,
odnosno stopa prinosa na kratkorocne državne obveznice, osnova je hijerarhije stopa na novcanom tržištu.Ulaganje u ovaj tip instrumenata smatra
se najmanje rizicno. Takode kratkorocne finansijske obveznice imaju najvecu tržišnost, te je zbog svega navedenog stopa prinosa na državne
obveznice najniža u odnosu na druge stope na tržištu novca Stope prinosa na druge kratkorocne finafsijske instrumente krecu se po lestvici kojoj je
osnovna stopa prinosa na kratkorocne državne obveznice, prema riziku ulaganja i likvidnosti tržišta. Da bi se, pod pretpostavkom nepromenjenih
kamatnih stopa na novcanom tržištu, održao isti prinos na kratkorocne finansijske instrumente prilikom njihove kupovine/prodaje, cena finansijskog
instrumenta mora rasti sa približavanjem roka dospeca. Izjednacavanje prinosa kratkorocnih finansijskih instrumenata, u trenutku emosije, sa
prinosom vec izdatih istovrsnih instrumenata, kojima se trguje na sekundarnom tržištu, vrši se delovanjem ponude i tražnje. Cena instrumenata ne
može biti viša ili niža od cene koja se za isti, ranije emitovan, finansijski instrument realizuje na sekudarnom tržištu.
.
49. Internacionalno tržište novca 149
Širenje međunarodne trgovine i delatnost multinacionalnih kompanija sa jedne strane kao i deregulacije nacionalnih moentarnih sistema sa druge,
dovele su do formiranja posebnog segmenta ifnansijskog tržišta poznatog pod nazivom evrodolarsko tržište. Ono je po obimu jedno od
najrazvijenijih kratkoročnih tržišta, ali nije geografski određeno. Ono je deo nacionalnih tržišta novca i kapitala u kome se transakcije obavljaju u
valuti drugih zemalja. Instrumenti evrodolarskog tržišta su: tržišta međunarodnih depozita, evrodolarski depoziti certifikati, evro-note, evrokomercijalni
papir.
50. Skladiranje kratkoročnih finansijskih instrumenata 151
Kupovina i prodaja kratkoročnih fin.instrumenata ima za pretpostavku transfer vlasništva između prodavca i kupca s jedne i plaćanja s druge
strane.Promet kratkoročnih fin.instrumenata uzokuje niz transakcionih troškova. Da bi se izbegli troškovi izrade,čuvanja i transfera kao i moguće
loupotrebe, i da bi se olakšala trgovina, primenjuju se dva osnovna rešenja u prometu kratkoročnih fin.instrumenata: formiranje depoa kratkoročnih
fin,instrumenata i dematerijalizacija. Formiranje depoa podrazumeva fizičku koncentraciju fin.instrumenata u banci ili specijalizovanoj instituciji, tako
da se transfer instrumenata pretvara u prostu knjigovodstvenu operaciju, pod uslovom ako prodavac i kupac imaju račune u istoj banci.
Dematerijalizacija finansijskih instrumenata je emisija koja nije praćena štampanjem HoV već kompjuterskim registrovanjem vlasništva u knjigama
emitenata, tj kod finansijske institucije(banke) kod koje kupac ima račun. Banka će za kupca vršiti operacije vezane za promet fin.instumnata,
paralelnim knjiženjem promena na računu Hov i na računu sredstava komitenta.