Fizicka kazna u porodicnom vaspitanju

Fizicka kazna u porodicnom vaspitanju

Smatra se da vaspitanje i obrazovanje počinju rođenjem i traju tokom celog života, završavajući se dubokom starošću i smrću. U tom smislu,kažemo da je ovaj proces permanentan. Materijalni ili društveni uslovi, ubrzan razvitak nauke i tehnologije, primena naučnih saznanja i dostignuća u procesu proizvodnje i života uopšte, utiču na to da nijedan oblik obrazovanja ne predstavlja završnu fazu procesa obrazovanja i vaspitanja.

Nauka o vaspitanju teži da svojim rezultatima pomogne, unapredi ljudsku praksu, da doprinese svoj udeo u izgrađivanju celokupne ljudske ličnosti. Da bi se jedna disciplina konstituisala, potrebno je da postoji, pre svega, oblast koju ta disciplina proučava. U ovom slučaju govorimo o porodičnoj pedagogiji, čiji je predmet proučavanje vaspitanja i obrazovanje mladih za život u porodici.

Vaspitanje i obrazovanje mladih za život u porodici ne odlikuje se samo specifičnošću sadržaja, već i specifićnošću celokupnog vaspitnog delovanja čiji je zadatak osposobljavanje mladih da sa uspehom obavljaju svoju ulogu u porodici.

Na sam karakter vaspitnog procesa ne utiče samo priroda, struktura i karakteristike porodice, već i priroda, struktura i karakteristike društva u kojem porodica egzistira.

Porodična pedagogija se nalazi u fazi konstituisanja i može se reći da se tek u skorije vreme pojavila potreba za njenim naučnim afirmisanjem.

Predmet njenog istraživanja i unapređivanja je vaspitanje u porodici od rođenja deteta i tokom celog razdoblja dok porodica vrši uticaj na mladog čoveka. Ona  je grana pedagoške nauke koja pedagoški osmišljava i osvetljava vaspitni proces u specifičnim uslovima porodičnog života. Njena glavna svrha je izučavanje zakonitosti i unapređivanje porodičnog vaspitanja. Konkretni zadaci porodične pedagogije ogledaju se u sledećem:

1.    da proučava porodično vaspitanje i njegove specifičnosti, uočava i formuliše zakonitosti i tako obogaćuje pedagoška saznanja na tom vaspitnom području,
2.    da na temelju postignutih pedagoških saznanja razrađuje teorijske osnove za unapređivanje porodičnog vaspitanja,
3.    da naučno kritički vrednuje postignuća porodičnog vaspitanja i porodične pedagogije,
4.    da istraži i objasni uzroke i posledice različitog shvatanja porodice i njene uloge, vaspitne funkcije kroz istoriju razvoja ljudskog društva,
5.    da istraži, objasni i prezentuje kako i pod kojim uslovima porodica utiče na razvoj jedinke i ličnosti deteta
6.    da istraži, objasni i identifikuje probleme u porodici,
7.    da pomogne u teorijskom a zatim i praktičnom smislu izgradnji metodike vaspitnog rada u porodici,
8.    da pomaže usavršavanje komunikacije između vaspitača i roditelja i usavršavanje roditelja za što uspešnije roditeljstvo, i
9.    da teorijski zasnuje i praktično pomogne uspešnije planiranje porodice.

Iz svega priloženog može se reći da je osnovna funkcija i značaj porodičnog vaspitnja osposobljavanje mladih ljudi za uspešno zasnivanje, funkcionisanje, i negovanje porodice i porodičnih odnosa između njenih najužih članova. A kakva je funkcija savremene porodicce i kako ona može da utiče na decu i da reguliše njihovo ponašanje razmotrićemo u nastavku ovog rada.