антропогени (физичка деградација земљишта рударством, загађење прашином са површинских
копова, заузимање пољопривредног земљишта урбаним развојем, као и самим бављењем
пољопривредом путем нестручне и неконтролисане примене вештачких ђубрива).

Захваљујући географском положају, близини водотока Дунава и постојање наведених

планинских масива ово подручје има разнолике климатске карактеристике. Углавном прилично
јасно се издвајају климатске карактеристике у брдско-планинском пределу и равничарском
подручју дуж водотока Дунава и Поречке реке. Долински реон, око Дунава је подручје са највећим
бројем сунчаних дана у Србији, тако да је евидентирана мала количина атмосферских падавина.
Ово подручје карактеришу краћи зимски периоди и чести северозападни ветрови. Планински
рејон карактерише већа количина падавина, дуге и оштре зиме, са северозападним ветром и
високим сснежним попкривачем, кратка лета са знатно високом средње месечном температуром
ваздуха.

Подручје Општине је релативно богато водним потенцијалом. Главни токови хидрографске

мреже су:

-Дунав, који протиче северном границом општине у дужини од 54km. На подручју општине је и
део Ђердапског језера, површине од 3.021ha , изграђеног за потребе хидроелектране, са
просечном брзином кретања воде од 2,5km/h. Језеро је угрожено бројним притокама бујичиног
карактера и органским материјама.

-Поречка река са својим бројним притокама. Поречка река настаје од реке Црнајке, која извире на
обронцима Дели Јована и Шашке реке, која извире испод виса Капетанске ливаде. Ова речна
мрежа је врло развијена и чини је 320 притока (48 директних притока и 272 индиректне притоке).

-Подручју Општине припада и горњи део слива реке Пек (горњи ток Великог Пека Са Малим
Пеком). Изворишни део реке Пек је Божина река која извире испод Крша Стремник.

ЛОКАЛНИ ПОЛОЖАЈ

Територију општине Мајданпек чине 2 градска насеља (Мајданпек и Доњи Милановац) и

12 сеоских насеља (Бољетин, Влаоле, Дебели Луг, Доњи Милановац, Голубиње, Јасиково,
Клокочевац, Лесково, Мајданпек, Мироч, Мосна, Рудна Глава, Тополница и Црнајка).

Бољетин

је насеље разбијеног типа. Површина атара износи 7.541 хектара. Повезује три засеока

Бољетинско брдо, Кошобрдо и Лепена). Индекс демографског старења креће се у распону од 0,2
до 0,8. Има четворогодишњу ОШ, дом културе, здравствену амбуланту. Економску егзистенцију
мештани остварују у Мајданпеку и Мосни.

Влаоле

је сеоско насеље разбијеног типа, у долини Божине реке, на западним падинама Малог

Крша. Површина атара износи 4.329 хектара. žДели се на осам физиономских делова (Бугарска,
Бучанска, Меје, Лунгулуј, Лупа, Погаре, Врац, Корњет). Основано је после другог српског устанка,
када су се населиле породице из Црне Реке. Индекс демографског старења креће се у распону од

0,4 до 1. Има осморазредну ОШ, дом културе, споменике борцима погинулим у првом и другом
светском рату, здравствену и ветеринарску амбуланту.

Дебели Луг

је приградско насеље збијеног типа, на долинским странама у ерозивном

проширењу Чекићског поља, недалеко од ушћа Малог у Велики Пек, с обе стране савременог пута
Мајданпек- Бор, поред железничке пруге Кучево-Бор, 8km од Мајданпека. Површина атара износи
7.695ha. У атару се налази флотацијско јаловиште и језеро Ваља Фундата изграђено 1960. године
за потребе рудника. Статус самосталног насеља добија 1946.године. Индекс демографског
старења креће се у распону од 0,2 до 0,8

Доњи Милановац

је градскко насеље по правном критеријуму, у Ђердапској клисури, на десној

обали Дунава код ушћа Папреничког потока, 27km североисточно од Мајданпека. Површина
насеобинске територије износи 4.118ha. Од постанка неколико пута мења локацију. Првобитно
насеље Бања које је на старим аустријским картама обележено именом Стари Пореч, налазило се
на ушћу Варошког потока. Након тога, 1690. године становништво је пред Турцима прешло
Дунавски рукавац и населило острво Пореч, по коме је насеље добило име. Године 1832 декретом
кнеза Милоша Обреновића насеље је премештено на ушће Златице у Дунав, када добија ново име
Милановац, по имену Милан- старији син кнеза Милоша. Тада је по наредби кнеза Милоша
направљен регулациони план као полазиште планског развоја вароши. Садашњи назив добија
1859. године. Током изградње ХЕ ,,Ђердап“ и стварања Ђердапског језера 1971. године насеље је
остало под водом. Нови град подигнут је 4km низводно од старог. У близини града налазе се
остаци римског града Талијата. Садашњом урбаном компензацијом повезује више посебних
физиономских целина (Центар, Казански поток, Орешковица) и викенд насеља (Крапаћосу, Хладне
воде, Варошки поток). До 1955. године центар је Поречког среза (Бољетин, Голубиње, Горњане,
Доњи Милановац, Клокочевац, Мајданпек, Мироч, Мосна, Рудна Глава, Танда, Тополница,
Црнајка), а од 1955. до 1965, када улази у састав општине Мајданпек , седиште је општине за
седам насеља (Бољетин, Голубиње, Доњи Милановац, Клокочевац, Мироч, Мосна, Тополница).
Индекс демографског старења креће се у распону од 0,2 до 0,5.

Голубиње

је сеоско насеље разбијеног типа, код ушћа Голубињске реке у Дунав, на обронцима

Мироча и на 34 километара североисточно од Мајданпека. На садашњој локацији је од 1969/70,
када је померено узводно 300 до 400 метара због хидро електране „Ђердап“. Површина атара
износи 11.049 хектара. У атару се налазе 4 од 7 најдубљих спелеолошких објеката у Србији (Јама у
Ланишту, Ракин понор, Ибрин понор и Буронов понор). Обједињује три физиономска дела (Копана
главица, Штрбац и Вртоп).

Јасиково

је сеоско насеље разбијеног типа, на ушћу Јагњила у Велики Пек и североисточно

обронцима Хомољских планина , 24km јужно од Мајданпека. Површина атара износи 3.493ha.
Дели се на 13 физиономских делова (Шош. Липуца, Липа, Краку аллат, Чока мори, Чока ра,
Јагњило, Фјаца, Појење, Чока шкополуј, Чока лазарева, Ваља амаре и Полом). Основано је на
месту са траговима старије насељености (римски радови на испирању злата код ушћа Липе у
Божину реку). На аустријској карти означено је као пусто место. Обновљено је 1818. године.

Клокочевац

је сеоскo насеље разбијеног типа, на долинским странама Поречке реке, десне

притоке Дунава, источним падинама Лишковца и западним падинама Великог Гребена, с обе
стране пута ка Дунаву и Кладову, 32km југоисточно од Мајданпека. Површина атара износи