Globalizacija

U V O D

Globalizacija je danas jedan od najčešće korištenih i najmanje precizno definisanih izraza. Ona je često predmet nedoslednih i neprimerenih kritika. Mnogi ljudi misle da je ona nešto novo, mada je ona stara skoro koliko i ljudska rasa! Često se odnosi samo na jednu sferu – uglavnom na ekonomiju – mada je prisutna u gotovo svim oblastima. Potpuno suprotni procesi se razvijaju istovremeno ili naizmenično. Globalizacija je proces sa velikim brojem višestrukih, dalekosežnih i važnih implikacija.
Globalizacija predstavlja istorijski preokret koji menja društvo ubrzanim tempom. Ima mnogo različitih načina tumačenja ovog fenomena, koji istovremeno ukazuju i na odnos prema njemu.
Pristalice globalizacije naglašavaju njenu ulogu u razmeni informacija, boljem razumevanju različitih kultura, širenju demokratije, povećanju životnog standarda itd. Kritičari tvrde da su se razvijene zemlje okoristile na račun nerazvijenih i da je udeo najsiromašnijih ljudi sveta u globalnom dohotku u stalnom padu.
Na ekonomskom planu globalizacija predstavlja proces rasta međunarodnih tokova roba, usluga, kapitala i ljudi, a samim tim i tehnologije, kao i proces globalizacije tržišne privrede, tj. širenja kapitalizma na one sfere i one zemlje u kojima još uvek nije dominantan sistem.
Misao vodilja globalizacije je neoliberalizam. Prema toj ideologiji društveni problemi se mogu najbolje rešiti ako se prepuste tržištu i privatnim preduzećima.
Neprestano sučeljavanje različitih mišljenja i delovanja vezanih za ovaj fenomen i mene je navelo da podrobnije istražim i u svom radu obradim, po meni najvažniju, ekonomsku stranu globalizacije, odnosno njene efekte, a posebno povećanje ekonomske nejednakosti, kako između država, tako i unutar same države.
Pokušao sam da odgovorim na sledeća pitanja:
Pošto je činjenica da je globalizacija svetski proces, kako je taj proces tekao, u kojim okolnostima, ko mu je najviše doprineo i u kojim oblastima je najviše došao do izražaja?
Neosporno je da je u poslednjim decenijama došlo do ogromnih promena u svim sferama života. Na jednoj strani vrtoglavi napredak, na drugoj strani, u razvijenim zemljama slabljenje socijalne države i rast siromaštva, a u nerazvijenim zemljama, bez obzira na ulazak stranog kapitala, sve veće siromaštvo i zaostajanje u odnosu na bogati svet. Zašto i kako se to dešava? Koji je doprinos globalizacije u povećanju ekonomske nejednakosti i u polarizaciji sveta na bogate i siromašne?
Poznato je da je izdvajanje bogatih zemalja za pomoć nerazvijenim u padu. Zašto? I kako međunarodna zajednica treba da deluje da bi pomogla nerazvijenim zemljama?

1. Globalizacija

Ako bismo izabrali jedan pojam koji simbolizuje duh današnjeg vremena to bi bio pojam »globalizacije«.
Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.).

Globalizacija svoje korene ima u režimu slobodne trgovine čiji je glavni zagovornik bio Britansko Carstvo u XIX veku i koji je nestao za vreme Prvog svetskog rata i uvođenjem protekcionizma među ratom osiromašenim velikim silama.
Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja dovelo do jačanja tržišne utakmice odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga. Takođe se navodi kako bi intenziviranje kontakta među ljudima i državama u svetu smanjilo mogućnost velikih sukoba.
Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj “slobodne trgovine”. Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društva.