Odlomak

Rezime:

Proces svetske globalizacije u smislu stvaranja savremenog, sigurnog, bezbednog i planetarnog društva postaje sve više aktuelan i prihvatljiv u najvećem broju država i međunarodnih zajednica. U ovom radu proces globalizacije prikazan je u tri poglavlja-oblasti: 1. ekonomsko- privredni proces globalizacije, 2. politički proces globalizacije i 3. kulturni
proces globalizacije. Globalni razvoj i uslove privređivanja svetske privrede u najvećoj meri diktiraju ujedinjene svetske multinacionalne kompanije, jer one danas dominiraju svetskom privrednom, ekonomskom i političkom scenom. Globalizacija je kontradiktoran proces koji spaja, ujedno razdvaja, i odvija se pod uticajem različitih poslovnih kultura. Lokalno i globalno se nalazi u stalnoj interakciji i bitno određuje ponašanje u nacionalnim i međunarodnim odnosima. Prema tome, odnos globalnog i lokalnog predstavlja značajan faktor za rast ili stagnaciju ekonomije u zavisnosti sa kojeg aspekta se posmatra.

Ključne reči: globalizacija i globalnost, tranzicija i globalizacija, poslovna kultura, efekti globalizacije

 

 

Uvod
Dostignuti nivo procesa regionalnog povezivanja, udruživanja i razvoja u svetu ubrzao je uspostavljanje i razvoj procesa svetske globalizacije. Osnova za stvaranje i razvoj procesa globalizacije su: zona slobodne trgovine, carinska unija, ekonomska unija, kao najviši stepen ekonomske saradnje a zatim i politička i kulturna saradnja i dr. U svim relevantnim svetskim institucijama danas je shvaćena potreba za ubrzanim procesom globalizacije, uz dugoročno održivost optimalnog odnosa između bogatih i siromašnih država. Srbija kao samostalna država u svom procesu tranzicije i u procesu pripreme za ulazak u EU direktno i indirektno je uključena u proces globalizacije. Globalizacija je planetarni proces povezivanja i udruživanja
država, nacionalnih ekonomija i međunarodnih zajednica u jedan opštesvetski sistem-planetarno savremeno društvo koje treba da obezbedi: dugoročnu stabilnost, sigurnost, održivost, razvoj, svetski mir, optimalno korišćenje prirodnih resursa, jedinstvenu ekološku zaštitu, smanjenje siromaštva i dr. Proces globalizacije uglavnom se odvija-manifestuje kroz ekonomsko privredni, politički i kulturni proces.

 

 

Ekonomsko-privredni aspekti globalizacije
Ekonomska globalizacija označava pre svega stvaranje zajedničkog, jedinstvenog tržišta, po principu – čitav svet jedno tržište – gde je potrebno utvrditi jasna pravila u cilju podsticanja zdrave poslovne konkurencije i pospešivanja ekonomskog razvoja. Naspram ove postavke antiglobalisti tvrde da velike transnacionalne kompanije koriste svoju ekonomsku nadmoć da bi onemogućile nastanak konkurencije, koja bi mogla da im preuzme tržište. Ipak, globalizacija je daleko složeniji proces od ove neoklasične postavke i treba da uključuje nove pristupe uz jasan naglasak na značaj društvenog, kulturnog i humanog aspekta razvoja. Samim tim, globalizacija postaje složen proces sa svim ovim dimenzijama i pozitivnim i negativnim efektima i dejstvima počev od lokalnog do globalnog nivoa. Globalizacija je evolucijski proces visokog intenziteta, koji se ne može zaustaviti. Sa ekonomskog aspekta globalizacija ima direktan uticaj na globalističke i globalizovane privrede preko stranih direktnih investicija, tako što transnacionalnim kompanijama kroz ulaganje omogućava pristup novim tržištima a
lokalnim i nacionalnim kompanijama obezbeđuje preko potreban finansijski kapital.

 

 

Tranzicija i globalizacija
Tranzicija je pojava nastala kao rezultat nadmoći ekonomske politike zapada nad politikom istočnog bloka. Bolje i efikasnije upravljenje poslovnim tokovima, razvoj tehnologije i sam koncept vlasništva zapadnih ekonomskih sila učinio je da druga strana bude u daleko inferiornijem položaju. Nadmoć ekonomije postavljene na ovim osnovama dala je za pravo zapadnim zemljama da iniciraju i diriguju daljim ekonomskim tokovima i menjaju svet onako kako oni smatraju da je to najbolje. Svakako to najbolje pre svega je najbolje za njih, dok druga strana mora da prihvata ono što im se nudi. Nažalost, to je činjenica kojoj se teško može odupreti, jer su kapital i vojna sila u rukama te strane. Male zemlje ekonomski i
vojno slabe, prinudjene su da pozajmljuju silu jačih država ili ekonomsku podršku tih zemalja, da bi ostvarile makar delimično svoje ciljeve. Kako je moć, i prva i druga, u posedu jedne strane ishod je izvestan, ili prihvatiti ono što se nudi ili propasti. Prema tome, treba izbeći iluziju o dobronamernoj pomoći sa zapada, već prihvatiti činjenicu da je njihov osnovni cilj interesnog karaktera. U prilog tome ide i činjenica da razvijene zemlje tehnološki moćne sa velikim proizvodnim potencijalima i kvalitetnom robom imaju proizvode za koje im treba tržište koje može njihove proizvodne viškove da apsorbuje. Nema boljih destinacija za to od nerazvijenih zemalja sa diskreditovanom tehnologijom i izraženom potrebom za
kvalitetnom robom. Upravo zbog toga se uporno insistira od strane zapada na liberalizaciji trgovine, koja teži gašenju proizvodnih potencijala zemalja u tranziciji. Pod plaštom globalizacije, navodno se pruža mogućnost svim privredama da u istim okolnostima posluju u svetskim razmerama, što predstavlja farsu, jer mogućnost privreda nerazvijenih zemalja da budu konkurentne zapadnim u ovom trenutku je ravna utopiji. Postoji još jedan motiv zbog koga razvijene zemlje nude moguće modele globalizovanja i ulazak nerazvijenih privreda u tržišne tokove, a to je jeftina, isokokvalifikovana radna snaga, i jeftina sirovinska baza (Primer je smederevskog Sartida, kada su radnici štrajkom iznudili dolar nadoknade za jedan sat rada u fabrici, i to u bruto iznosu. U istom trenutku američka kompanija, većinski vlasnik ove fabrike u sistemima sličnog oblika u SAD-u i Nemačkoj, je plaćala 12-14 dolara za sat rada). Jasno je da posrnulim privredama zemalja u tranziciji najviše nedostaju finansijska sredstva. Činjenica je da sredstva umesto da ulaze u takve privrede, gde su najpotrebnija, u velikim količinama se odlivaju iz njih. Sve ovo navodi na činjenicu da je proces tranzicije, nasuprot svoje neminovnosti i ukupne složenosti kojom se odlikuje pritisnut nizom otežavajućih okolnosti protiv kojih treba da se nadju adekvatna rešenja. Sa aspekta nerazvijenih zemalja pod globalizacijom se podrazumeva određen broj aktivnosti uglavnom usmerenih na postupke prelaska na tržišni način funkcionisanja privrednog sistema u cilju bržeg i kvalitetnijeg razvoja. Ovom tranzicijom se obuhvata potreban okvir makroekonomskih elemenata za potrebe
privredne stabilizacije i mahom se odnosi na: donošenje sistemskih zakona, regulisanje finansijskog tržišta, uskladjivanje poreskog sistema, stvaranje antiiflacionih programa, uvodjenje finansijske discipline i niza drugih mera usmerenih na stvaranje povoljne poslovne infrastrukture za razvoj privrednog sistema. Sa aspekta globalno orijentisanih privreda, tranzicija je način da se velikim kompanijama i stranom kapitalu stvori zakonski okvir za nesmetano preuzimanje većeg dela lokalnih tržišta. Uticajne međunarodne institucije, poput Svetske banke,
MMF-a, STO-a insistiraju na smanjenju ili ukidanju svih trgovinskih barijera za protok roba i usluga između zemalja, uz tezu da će to dovesti do pozitivnih ekonomskih kretanja i pozitivnih razvojnih impulsa. Zbog sve izraženijih nejednakosti između bogatih i siromašnih, posebno industrijski razvijenih i zemalja u razvoju, navodi na zaključak da ta trgovina nije ni ’’slobodna’’ niti je ’’pravedna’’.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Naučni radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese