Садржај

1. Ефекат стаклене баште.............................................................................3
2. Глобално отопљавање...............................................................................3
3. Смањење озонског омотача......................................................................6

3.1 Озонска рупа.................................................................................7

4. Киселе кише...............................................................................................9

4.1 Последице киселих киша...........................................................10
4.1.1 На биљке...................................................................................10
4.1.2 На језера....................................................................................11
4.1.3 На грађевине.............................................................................11
4.1.4 Изумирање шума......................................................................11
4.1.5 Проблем питке воде.................................................................12
4.1.6 Кисели океани.......................................................................... 12

5. Губитак биодиверзитета.........................................................................14
Закључак...................................................................................................... 20
Литература...................................................................................................21

Увод

Животна средина је све оно што чини околину људског бића. Она је укупна

комбинација свега ван људског организма укључујући три сфере: ваздух, воду и
земљу, као и сва остала биолошка бића. У животну средину спадају и параметри
као што су температура, притисак, енергетски ресурси, расположивост хранљивих
материја, као и сви физичко-хемијски фактори, којима су изложена жива бића.

Животна средина је, дакле све оно што има утицај и што потпомаже

постојање живота. Када се говори о заштити животне средине, у литератури се
могу   срести   и   други   изрази,   као   што   су:   човекова   средина,   околина,   природне
средина,   радна   средина.   Сваки   од   њих   односи   се   на   део   простора   на   планети
Земљи.   У   овим   поделама   кључну   улогу   имали   сусоциолошки,   урбанистички,
медицински   и   економски   прилази,   који   су   довели   до   локалних   приступа
појединачним областима и у складу са тиме и до нуђења решења за сваку област
посебно.   Међутим,   овакав,   локалан   приступ   посматрања   проблема,   иако   је   у
почетним фазама изгледао економски врло оправдан и ефикасан, у далекосежном
смислу показао је озбиљне мане. Разлог томе је управо погрешно издвајање мањих
целина у оквиру животне средине и њихово изоловано проучавање.

Глобални проблеми животне средине су:

1. Глобално отопљавање и ефекат стаклене баште;
2. Смањење озонског омотача;
3. Киселе кише;
4. Губитак биодивирдизетита.

атмосфери је све веће коришћење фосилних горива (угаљ, нафта, гас) и сеча
шума.

2. Хлорофлуорокарбонати (CFC) – учествују са око 25% у глобалном

загревању. CFC једињења се користе за прављење пластичних маса и у
расхладним уређајима.

3. Метан (CH4)– око 12% учешћа, настаје распадањем органских једињења али

највећа количина метана у атосфери потиче из индустријских постројења

4. Азот (I) оксид – учествује са 6% у глобалном загревању. Највећим делом се

ослобађа у индустрији, али велике количине овог гаса се ослободе и у
вулканским ерупцијама.

Читајући више текстова о глобалном отопљавању-загревању, наилазила сам

на различита тумачења и објашњења. Прогнозе су такође различите. Неки подаци
говоре да се у 2012. години поларни лед највише отопио. То показују мерења и
снимци неких научника. Истовремено смо могли да видимо и чујемо, како се
морски лед на Антрактику повећао до рекордних нивоа. Вероватно је неко од вас
поставио питање: Шта се то овде дешава?
Како се морски лед на Антарктику повећава а лед на Арктику смањује?

Покушала сам да пронађем неке чињенице:



Океански Арктички лед је минимум 3,61 милион км²



Океански Антарктички лед је максимум 19,44 милиона км²

За скептике подаци о променама површине леда на Антарктику дају потврду

њихових скептичних теорија да је глобално отопљавање чиста глупост, с друге
стране, заговорницима глобалног отопљавања, драстично смањење површине леда
на Арктику, даје потврду да нешто под хитно мора да се предузме.

Шта се овде дешава?

Покушала сам да пронађем неке одговоре а укратко ћу изнети само кратке

закључке;



Арктик је далеко подложнији утицају глобалног загревања од Антарктика,
јер Арктик је, практично, море окружено копном, док је Антарктик
изоловано копно, континент, окружен морем. Ове супротне особине играју
значајну улогу у нестајању леда али и у његовом настанку.



Ваздушне   и   океанске   струје   су   различите   на   половима   наше   земље.
Загрејане   континенталне   масе   у   близина   Арктика,   подижу   површинску
температуру ваздуха изнад ове ледене површине. Током лета морски лед се
топи више јер океан више апсорбује температуру него што је рефлектује у
свемир.   Као   резултат   тога   Арктик   доживљава   светски   топлотни   ефекат
много више него његова поларна супротност.



Арктик је изоловани континент, на јужном полу, задњих 30 милиона година.
Окружен хладним океанским струјама, без утицаја загравења других, даљих,
континенталних маса, изолован, хлађен и поларним морским ветровима, он
представља неку врсту природног „фрижидера“ који појачава хлађење
океанске површине која га окружује.



Озонска рупа изнад Антарктика, може да допринесе овом хлађењу, као и
утицај ултраљубичасте светлости као последица атмосферске циркулације,
такође доприносе хлађењу овог пола земље.



Дакле, док се температура на термометру диже, изнад већине континената и
океана на планети, Антарктик остаје у изолацији, дубоко замрзнут.



Међутим, научници тврде да ће се до краја 21. века ситуација променити,
уколико Земља настави да се убрзано загрева.



Арктички лед је у 2012. године био на минимуму, док је лед на Антарктику
био на максимуму.

Да ли треба да будемо забринути због смањења леда на Гренланду? Одговор

је, и да и не.



Да, Гренланд се топи много брже сада, него икада у новијој историји.



То ће изазвати пораст нивоа мора за два до шест метара у овом веку.



Најновија открића показују да ово отопљавање не мора да буде производ
глобалног загревања.

У последњих 10.000 година, овакво топљење леда дешавало се на,

отприлике сваких 100 година, показују истраживања.



Временски обрасци су циклични и никада не стају.



Нас плаши то, што не можемо да предвидимо и упознамо те циклусе, јер се
ради о великим временским интервалима.

Слика 1. – Топљење леда на Арктику

Извор:

3.1 Озонска рупа

Озонска рупа је географски ограничена појава смањивања озонског слоја у

атмосфери. Први пута су откривене у 1970- тим, и то у јужној хемисфери. Озонски
слој је дeо стратосфере на висини од 12 - 50 km. Узроци појаве озонских рупа су
спорне. Неки научници тврде да су то природне појаве, док други тврде да је човек
узрок тога.
У складу са мишљењем да човек изазива настанак озонских рупа, наводи се да оне
настају и због човекова утицаја на околину и коришћења стакленичких гасова у
индустрији (ти гасови доприносе уништавању земљиног озонског омотача и због
тога на површину пристиже већа концентрација погубних ултраљубичастих зрака
са Сунца). Иако су готово све државе, чланице Уједињених нација током 1990- тих
смањиле или потпуно обуставиле употребу стакленичких гасова, због
"закашњеног" ефекта деловања још најмање неколико година ће бити присутан
феномен појаве озонких рупа. Претпоставља се да ће човеков утицај на озонске
рупе испуштањем стакленичких гасова нестати негде око 2050. године.

Слика 3. – Озонска рупа изнад Антарктика

Извор

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Antarcitc_ozone_layer_2006_09_24.jpg/250px-

Antarcitc_ozone_layer_2006_09_24.jpg

Прве претпоставке о томе што све људска делатност може нанети озонском

омотачу   објављене   су   почетком   1970.-их   година.   Озон   се   оштећује   у   просеку
четири-пет посто по деценији. Раних осамдесетих доказано је оштећење озонског
омотача   над   Антарктиком   с   помоћу   НАСА-иног   сателита.   Најјача   оштећења,
стањења   озонског   омотача,   названа   су   "озонска   рупа",   а   видљива   су   над
Антарктиком свако антарктичко пролеће, те над Арктиком у пролеће - лето.
Године   1999.   измерена   је   највећа   "рупа",   величине   27   милиона   квадратних
километара. Но 2000. она се још повећала – на 30 милиона. На слици је приказан