UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA INŽENJERSTVO ZAŠTITE NA
RADU I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
NAPIŠI KAKO SE PREDMET ZOVE I TEMU ISPOD
Profesor:
Autor:
Broj indeksa:
NOVI SAD, 2015/2016
4
2. POJAM I ZNAČAJ SKLADIŠTA
Zalihe se formiraju da bi se savladale prostorne i vremenske neusklašenosti proizvodnje,
razmene i potrošnje. Zalihe se moraju zaštititi, čuvati, dopremiti i otpremiti, za šta je potreban određeni
prostor. Taj prostor naziva se skladište.
U savremeno organizovanoj proizvodnji, baziranoj na savršeno snabdevenom tržištu svim
vrstama materijala, nestala bi potreba za skladišnim prostorom. Tamo gde postoji nesigurnost u
snabdevanju materijalom, neujednačen proizvodni proces, nemogunost održavanja ustanovljenih rokova
proizvodnje, udovoljavanje kratkoročnim zahtjevima potrošača, teškove pri uvozu materijala i dr,
nameće se potreba za postojanjem skladišnog prostora.
Funkcija skladišta treba da odgovori sljedeim zadacima:
prihvatanje materijala,
uskladištenje materijala,
evidentiranje uskladištenog materijala,
čuvanje i zaštita materijala od oštećenja i gubitaka,
izdavanje materijala,
poboljšanje kvaliteta materijala (starenje, odležavanje i sl.).
Broj i veličinu skladišta treba svesti na najmanju meru, što je moguće ukoliko su obezbijeđeni
tokovi proizvodnje i prometa, tj. dobro organizovana manipulacija sa materijalima i ako se
upotrebljavaju mehanizovana i automatizovana sredstva transporta. Istovremeno, zadatak je da se
funkcija skladišta ostvari uz minimalne troškove, što se odnosi na troškove dopreme materijala,
troškove nedovoljnih ili prekomernih zaliha, troškove skladištenja (troškovi za zaštitu materijala,
rukovanje, administraciju, prostor, opremu, grejanje, oštećenja i dr.).
(1)
2.1. Definicije i opšte podele skladišta
Skladište je prostor za uskladištenje robe u rasutom stanju ili u ambalaži, s namerom da posle
određenog vremena roba bude uključena u daljnji transport, proizvodnju, distribuciju ili potrošnju.
Skladište može biti ograđeni ili neograđeni prostor, pokriveni ili nepokriveni prostor koji se koristi za
čuvanje sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda. U njemu se roba preuzima i otprema, čuva od
raznih fizičkih, hemijskih i atmosferskih uticaja.
Prema načinu gradnje, skladišta se dele na otvorena (u njima se čuvaju materijali i robe koje su
neosetljive na hemijske uticaje), zatvorena (roba osetljiva na vremenske uticaje), natkrivena (robe
kojima je potrebno stalno provetravanje). Postoji još podela na klasična skladišta (u kojima razlikujemo
niskomehanizovana i visokomehanizovana skladišta, zavisno na koji se način rukuje predajom i
otpremom robe – ručno ili mehanizacijom poput viljuškara i sl.).
Automatizovana i visokoregalna skladišta, gdje se poslovi po pravilu obavljaju bez prisutnosti
radnika, specijalizovana skladišta (ili namenska skladišta sa tačno definisanom robom ili materijalom
poput silosa, hladnjača, tankova i sl.). Kompjuter je neophodan za programiranje opreme za
automatizovani izbor i interface skladišta/stovarista sa ostalim delovima logističkog sistema. Ako se
roba pravilno uskladišti, čuva se od nepovoljnih uticaja, gubitaka i kvarenja. Skladištar je odgovoran za
pravilno slaganje tereta u svom skladištu. (2)
5
2.2. Funkcija i karakteristike skladišta
Osnovne funkcije skladištenja su:
[1].
Prijem robe
- skladište prima robu koja je dopremljena spoljnim transportom ili je preuzeta od
fabrike i prihvata odgovornost za nju.
[2].
Identifikikacija robe
- Odgovarajuće jedinice robe koje se drže na zalihama moraju biti
evidentirane i prikupljeni podaci o broju za svaki primljeni artikal. Može biti potrebno da se
artikal označi fizičkom šifrom, priveskom itd. Artikal se može identifikovati pomoću šifre na
artiklu, šifre na ambalaži ili kontejneru ili fizičkim osobinama.
[3].
Sortiranje robe
- Roba može biti sortirana prema odgovarajućim područjima za smještaj.
[4].
Otprema robe do mesta gde će se smestiti -
Roba može biti odložena na mesto gde se kasnije
može naći kada bude potrebna.
[5].
Čuvanje robe -
Roba se drži na skladištu, pod odgovarajućom zaštitom sve dok je potrebno.
[6].
Opoziv, selekcija ili odabiranje robe -
Artikli koji su naznačeni od mušterija moraju biti
opozvani sa mesta gde su smešteni i grupisani na način koji je koristan za sljedeći korak u
izvršavanju narudžbine.
[7].
Slaganje za isporuku -
Nekoliko artikala koji čine jednu pošiljku treba da se sastave i kontrolišu
zbog kompletnosti ili zbog propusta koji su dopušteni i moraju se pripremiti podaci o narudžbini
ili, ako je nužno, modifikovati.
[8].
Otprema pošiljke -
Konsolidovana narudžbina mora biti na odgovarajui način upakovana i
upućena u pravo transportno sredstvo. Moraju se primijeniti nužna otpremna i računovodstvena
dokumenta.(2)
Skladište se sastoji od tri osnovna dela:
prostora, opreme, ljudi.
Prostor
omogućuje čuvanje robe kad su potražnja i ponuda nejednake. Prostor ne utiče samo na
odluke o skladištenju nego i na dizajn sistema logistike. Ako potražnja za skladišnim prostorom prelazi
ponudu, cena skladištenja raste jer se poslovni sistemi takmiče za ograničen prostor. Višak prostora
povećava cenu proizvoda. Skladišna oprema uključuje uređaje za rukovanje materijalima, police za
odlaganje, opremu za prenos i sistem za obradu informacija.
Oprema
pomaže u kretanju proizvoda, čuvanju i praćenju. Vrsta opreme koja se koristi u
pogonu zavisi o vrsti proizvoda i međudelovanju između opreme i drugih komponenti skladišta. Ljudi
su najkritičniji činilac skladišta. Prostor i oprema ne znače ništa bez stručnih ljudi. Primarni razlog
postojanja skladišta je podizanje nivoa usluge kupca. To često zahteva pojedinanu pažnju posebnim
zahtevima kupaca poput završnog sklapanja, posebnog pakovanja ili označavanja cena na pošiljci.
Skladištenje
ima svoje opravdanje u činjenici da se retko kada postupak proizvodnje i same
potrošnje poklapa. Skladištenjem se prevazilazi vremenska nepodudarnost momenta proizvodnje i
potrošnje. Proces skladištenja ima veliki značaj za privredu, doprinosi skladu proizvodnje i potrošnje u
nacionalnim razmerama, regionalnom nivou i poslovnim sistemima. Struktura poslovnih sistema
određuje način upravljanja skladištima i distributivnim centrima. Skladišta mogu igrati ključnu ulogu u
strategiji integralne logistike i u izgradnji i održavanju dobre povezanosti s partnerima iz lanca
snabdevanja. Skladištenje utiče na: uslugu korisnika, nivo zaliha, uspeh kompanije u prodaji i
marketingu. Kompanije neretko zanemaruju skladištenje i ne prepoznaju strategijski značaj istog za
smanjenja troškova i poboljšanja produktivnosti integralne logistike. Skladište izjednačava
neujednačenosti tržišne ponude i potražnje. Skladištenje može povezivati proizvodni pogon s kupcem,
ili dobavljače i proizvodne pogone. Skladištenje podržava proizvodnju ulaznim materijalima i dostavlja
ih do proizvodnih pogona u pravo vreme. Skladištenje pomaže marketingu pri kontinuiranom
opsluživanju kupaca i širenju na nova tržišta. Izlazna skladišta pomažu kupcima da kupuju na zahtev
iako u blizini nema proizvodnog pogona. Skladišni troškovi su do l0 ili više posto ukupnih troškova
integralne logistike za većinu kompanija. (2)
7
7
Oblik i položaj nivoa tla građevinskog
objekta
Zatvorena, otvorena, natkrivena,
posebna
Podzemna, prizmena, spratna, silosi
8
Pripadnost delu preduzeća
Nabavci, prodaji, proizvodnji,
kooperaciji, servisu, održavanju,
alatnici, laboratoriji
9
Vrsta toka materijala
Sa jednosmernim i dvosmernim
(povratnim) tokom
10
Vrsta sredstva (opreme) za skladištenje
Bez sredstava za skladištenje (podna
skladišta), sa sredstvima za skladištenje
(regalna skladišta)
Sa nepokretnim regalima (statična), sa
pokretnim regalima (dinamična)
Polični, paletni, konzolni, prolazni,
protočni, pokretni, prevozni regali
11
Mesto u proizvodnji
Ulazna, proizvodna, izlazna
(proizvodno otpremna)
12
Zalihe
Količina i obrt zaliha
13
Pripadnosti
Javna, vojna, carinska, konsignaciona (u
montaţi i šire), sopstvena
14
Veliĉina skladišta
Mala, srednja, velika
15
Lokacija
Gradska, prigradska, van gradska,
nezavisna
