Grčka arhitektura

Uvod:
U arhitekturi kao i u ostalim granama umetničkog stvaranja grčki duh je pokazao svoju dvojaku vrednost: sopstvenu kreativnu snagu i prefinjenu i odmerenu sklonost ka odabiranju elemenata tuđih umetnosti koje je mogao da prihvati i izjednači estetski ukus grckog čoveka. Iako je grčko neimarstvo lagano izgrađivalo svoje obeležje, svoj orginalni stil teško je sa razlogom koji smo naveli u ranim periodima postanka i razvoja grčkih arhitektonskih spomenika što je u njima i novo i grčko, a šta je strano i pozajmljeno kao oblik, motiv i sadržaj.
Vrhunac svoje umetnosti Grčka doživljava u periodu obeleženom odbranom od persijske najezde i peloponeskim ratovima između demokratskih polisa sa Atinom na čelu (Delski savez) i aristokratskih predvođenih Spartom. Atina postaje predvodnik u umetničkom oblikovanju, posebno za vreme Periklove vladavine i gradnje kompleksa atinske Akropole. Mada su mu graditelji Iktin i Kalikrat, najsnažniji pečat na centralnom hramu Partenonu ostavlja Kipar i rukovodilac celokupne gradnje Fidija stvarajući vrhunska dela grčke umetnosti.
Savršena ravnoteža realizma reljefa i arhitektonskih elemenata, njena modelacija oblika i tekstura na do tada neviđeno proporcionalnim likovima, ali koji zadržavaju suzdržanost i ravnotežu, zahvaljujući Fidiji, predstavljaju ideal svakog narednog umetničkog izraza inspirisanog antičkim klasicizmom. Kasnija dogradnja Erehtejona sa šest stubova u obliku žena (karijatide) i drugih objekata oblikovalo je uzvišenje Akropole u vrhunski spomenik ljudskog duha i umetnosti. Danas je, nažalost opljačkan i rasparčan širom svetskih muzeja.

Grčka umetnost
Umetnost stare Grčke je umetnost koja je nastala na mestu koje su nastanjivali Grci u periodu od 9. veka p. n. e. do 1. Veka. Oko 550. p. n. e. Grci ili “Heleni” kako su sami sebe nazivali, nisu bili jedan veliki narod nego niz plemena, vezanih Egejskim morem, koja su imala sličan jezik i religiju (svemoćne bogove koji su bili prepuni vrlina, ali i ljudskih mana). Između drugog i prvog milenijuma p. n. e. ta su se plemena nastanila na krajnjem jugu Balkana. To su najpre bili: Mikenci i Dorci (naseljeni uglavnom na grčkom kopnu), i Jonci (samo na obali i ostrvima Egejskog mora), a kasnije i Spartanci, Tebetanci, Atinjani i Korinćani. Vremenom im je na jugu Balkana postalo tesno i osnivali su u 8. veku p. n. e. kolonije širom Sredozemlja (Sicilija, Italija, Španija, Mala Azija pa i Dalmacija). Na prostorima svojih kolonija nastavio se procvat, ponekad uspešniji nego u samoj Grčkoj. Uobičajena je podela grčke umetnosti je na:

•     Geometrijski stil (10.-7. vek p. n. e.),
•     Arhajsku umetnost (650.-480. p. n. e.),
•     Klasično ili Zlatno doba (480.-336. p. n. e.) i
•     Helenizam (336.-30. p. n. e.).