Hartije od vrednosti

U V O D

Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakom društvu u kome je organizovano robno novčano tržište. U celom svetu se oseća stalna tendencija porasta značaja hartija od vrednosti, zbog sve složenijih odnosa i zbog stalnog porasta vrednosti koje se nalaze u robno-novčanoj cirkulaciji.

U ovom seminarskom radu, s obzirom na širinu teme, nije posebno akcentovana konkretna hartija od vrednosti, nego opšta načela vrednosnih papira pod kojim se podrazumevaju uslovi i postupak izdavanja hartija od vrednosti, vrste i karakteristike istih.

POJAM I KARAKTERISTIKE HARTIJA OD VREDNOSTI

Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave ( čija je sadržina određena zakonom i drugim propisima) koje u sebi sadrže neko građansko-imovinsko pravo, a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa postojanjem same pismene isprave. U članu 234. zakona o obligacionim odnosima iz 1978 godine definisan je pojam hartija od vrednosti i glasi: “Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen davalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu”.
Iz ovakve definicije hartija od vrednosti proizilaze sledeći elementi hartija od vrednosti.:

1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava,
2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca,
3. da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, mora ispuniti njenom zakonitom imaocu, tj. zakonitom imaocu hartije od vrednosti.

Ovakav pojam hartija od vrednosti sadrži više nedostataka, jer se u ovom pojmu ne ukazuje na sva bitna svojstva hartija od vrednosti:

1. ne ukazuje se na vrstu i prirodu obaveze izdavaoca hartija od vrednosti. Hartije od vrednsoti mogu sadržati, uz imovinske obaveze i neke druge obaveze, ali ne mogu bez imovinskih obaveza.
2. hartije od vrednosti mogu sadržati pojedina ovlašćenja imaocu hartije od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca hartije od vrednosti. Odnosno imaoci akcija mogu upravljati akcionarskim društvom na osnovu ovlašćenja iz akcije kao hatije od vrednosti, a ne na osnovu direktne i neposredne obaveze izdavaoca ove hartije od vrednosti.
3. jedno od bitnih svojstava hartije od vrednosti je u vezi sa visokim stepenom formalne strogosti hartija od vrednosti, što nije navedeno u napred navedenom pojmu hartija od vrednosti.
4. hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu, nego i svakom dužniku po toj hartiji od vrednosti, veoma strogu obavezu koja lišava dužnika mogućnosti isticanja materijalno-pravnih prigovora.
5. jedno od najvažnijih svojstava hartija od vrednosti je načelo inkorporacije, tj. načelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne može ostvariti na drugi način, nego jedino upotrebom hartije od vrednosti. Načelo inkorporacije razgraničava hartiju od vrednosti od niza drugih pismenih isprava u kojima može biti konstatovana obaveza izdavaoa prema imaocu te pismene prijave.

Na osnovu napred navedenog, moglo bi se zaključiti da hartije od vrednosti predstavljaju pismenu ispravu koja sadrži i pismenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva pismena obaveza napisana u hartiji od vrednosti, ima izvršiti zakonitom imaocu hartije od vrednosti.

BITNE OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI

Polazeći od zakonskog pojma hartije od vrednosti i od upoređivanja hartija od vrednosti sa drugim pismenim isprava u pravnom prometu, proizilaze određena dokazna, legitimaciona i inkorporaciona svojstva hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju niz drugih osobina, naročito pojedini oblici hartija od vrednosti, ali sve osobine hartija od vrednosti nisu bitne i ne moraju biti prisutne kod svake hartije od vrednosti.

Bitne osobine hartija od vrednosti, a bez kojih nema hartija od vrednosti, i koje moraju postojati kod svakog pojedinog pojavnog oblika hartija od vrednosti su:

1. hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave,
2. u hartiji od vrednosti mora uvek biti konstatovano neko imovinsko-materijalno pravo, iako pored imovinskog prava u hartiji od vrednosti može biti istovremeno konstatovano i neko drugo pravo, pravo neke druge vrste. Bitno je da se u svakoj hartiji od vrednosti mora konstatovati njihovo imovinsko pravo.
3. pravo koje je konstatovano u hartiji od vrednosti ne može se ostvariti i ne može se prenositi na drugog bez istog vremenskog prenosa i posedovanja hartije od vrednosti. Ovo je načelo inkorporacije, koje je jedno od bitnih načela svih pojavnih oblika hartija od vrednosti.