Indikatori kvaliteta

Uvod
Celi svet se danas suocava sa dva velika energetska problema. Prvi nedostatak energije i nesigurnoscu u njenoj primeni a drugi je zagadjenje okoline te klimatske promene uzrokovane prevelikom i neracionalnom potrosnjom energije. Proizvodjna i distribucija energije su delatnosti koji direktno ili indirektno uticu na sva podrucja ljudskog delovanja ali i na socijalni i ekonomski napredak svake zemlje. Ekoloske posledice energetske potrosnje su tema koja se predugo zapostavljala. Medjutim iako se i dalje ne vodi dovoljno racuna o socijalnim, ekoloskim, ekonomskim i sigurnosnim aspektima koriscenja te energije u svrhu zadovoljavanja sve vecih energetskih potreba, danas je ovaj problem ipak prepoznat i u velikom broju, prvenstveno od strane razvijenih zemalja, prihvaceno je da dosadasnji,nekontrolisani pristup potrosnje energije nije odrziv. Prioritet treba dati odrzivoj potrosnji energije, kroz racionalno planiranje same potrosnje, te kroz implementaciju mera energetskih ucinaka u sve segmente energetskog sistema odredjene zemlje. Cene energije i energenata je zbog globalnih i lokalnih razloga, u narednom razdoblju i dalje rasti to ce direktno uticati na poraz troskova zivota i poslovanja.

1.Opste o energiji

Bez energije nema zivota. Energija je sposobnost obavljanja delatnosti; energija je kretanje, zivot. Energija je pokretac celog sveta, pa tako i naseg zivota.Koristimo se energijom da bi smo radili i da bi smo se hranili , ona osvetljava nase gradove, pokrece bicikle, vozove avione i ostala motorna vozila. Energiju trebamo za grejanje i hladjenje za toplu vodu i za kuvanje. Sve sto radimo povezano je sa energijom u jednom ili u drugom obliku.
Izvore energije mozemo podeliti na: na obnovljive i neobnovljive izvore energije. Nazalost, oskudacija energijom iz fosilnih goriva je ogranicena jer ona nisu neicrpni i obnovljivi izvori energije i ne mogu se iznova iskoriscavati. Osim toga trosenjem fosilnih goriva nastaju stetni gasovi koji truju okolinu i izazivaju klimatske promene.Zbog toga, toplotna zastita i usteda energije, te koriscenje obnovljivih izvora energije i zastita okoline , danas postaju temelj odrzivog razvoja.
Energetska efikasnost (odn. energetska ucinkovitost) je suma isplaniranih i provedenih mera cije je iskoriscenje minimalno moguce kolicine energije, tako da razina udobnosti i stopa proizvodnje ostanu ocuvane. Jednostavnije receno, energetska efikasnost jeste upotreba manje kolicine energije (energenta) za obavljanje istog posla, odn. funkcije (grejanje ili hladjenje prostora,rasveta, proizvodnja razlicitih proizvoda, pogon vozila, idr.).

Bitno je napomenuti da se energetska efikasnost nikako nesme posmatrati kao stednja energije jer stednja uvek podrazumeva odredjena odricanja, dok efikasna upotreba energije nikada ne narusava uslove rada i zivljenja. Ovde je vazno naglasiti da poboljsana efikasnost upotrebe energije rezultuje njenom smanjenom potrosnjom za istu kolicinu proizvoda ili usluge, sto donosi i proporcionalne novcane ustede.

1.1.Indikatori energetike-njihova efikasnost i zaostatak u odnosu sa drugim zemljama

Shodno tekućim kretanjima na svetskom energetskom tržištu i značaju energetske efikasnosti, razvijen je niz pokazatelja na osnovu kojih se ona može meriti. Ipak, nedostupnost podataka, naročito kada su u pitanju zemlje u razvoju, te drugi metodološki problemi, isključuju korišćenje određenog broja pokazatelja i/ili onemogućuju njihovu uporedivost.
Imajući to u vidu, u analizi energetske efikasnosti u Srbiji koristićemo sledeće pokazatelje:
– Potrošnja primarne energije po glavi stanovnika (odnos između ukupne potrošnje primarne energije i ukupnog broja stanovnika)
– Potrošnja primarne energije za proizvodnju 1.000 evra BDP (odnos između ukupne potrošnje primarne energije i BDP izraženog u hiljadama evra).
– Efikasnost tranformacije energije (koliko je potrebno primarne energije da bi se proizvela jedinica finalne energije) i
– Energetska efikasnost u industriji (odnos između potrošnje finalne energije u industriji i bruto dodate vrednosti stvorene u industriji i izražene u hiljadama evra)

. Potrošnja primarne energije (PPE) po stanovniku u Srbiji u 2005. godini iznosila je 1,95 tona ekvivalentne nafte (toe), što je skoro dva puta manje od evropskog proseka. No, to se ne može uzeti kao sasvim pouzdan pokazatelj energetske efikasnosti za zemlje na nižem nivou razvoja.
Pre svega zato što je potrošnja energije u inicijalnim fazama privrednog razvoja, relativno, više rezultat potrošnje stanovništva nego privredne aktivnosti koja je još uvek na niskom nivou. S privrednim rastom i razvojem dolazi do znatno većeg učešća potrošnje industrije i transporta, čime se energetska efikasnost povećava. S obzirom na to da je Srbija još uvek u početnoj fazi
privrednog razvoja, veće je učešće potrošnje energije domaćinstava iako se uočava tendencija smanjenja.