Individualna i grupna priprema za zonsku odbranu

UVOD

Popularnost fudbala kao sportske igre kod nas i u svetu u samom je vrhu svih sportova. U nekim zemljama ova popularnost se graniči sa božanstvom. Da bi se održala na postojećem nivou, a istovremeno stalno težeći da se usavrši, neophodno je konstantno pronalaženje novih savremenih mogućnosti unapređenja fudbalske igre u celini.

U razmatranju svih stručnih pitanja neophodno je pre svega poći od igre. Trener mora dobro pznavati igru, sve njene komponente (taktiku, tehniku, fizičku pripremu…) kao i model savremenog igrača sa visokim funkcionalnim, motoričkim, biomehaničkim, biološkim i psihološkim kvalitetima i model savremene igre sa svim njenim visokim zahtevima koji se postavljaju u savremenom fudbalu.

Detaljne analize igre i izbor pravilnog metodološkog postupka u trenažnom procesu je obavezan zadatak svakog trenera i predstavlja prvi faktor i uslov za uspešan rad. Trener mora dobro da poznaje karakteristike igre, njene osnovne zakonitosti, faze u kojima se odvija, da vrši analizu i da prepoznaje tipićne sizuacije u svim segmentima igre.

Sledeći faktor o kome trener mora voditi računa odnosi se na objektivno sagledavanje nivoa vrednosti i potencijala igrača i cele ekipe (na osnovu dobijenih parametara) koju trenira u odnosu na već poznate standarde savremenih vrhunskih igrača, savremeni model vrhunske ekipe i igre. Ovakav pristup omogućava treneru da na adekvatan način planira i realizuje rad, da bira one vežbe koje mogu da budu u funkciji razvoja i usavršavanja igre i sposobnosti igrača od kojih zavisi postizanje vrhunskih takmičarskih rezultata.

Razvoj fudbala uslovljen je, pre svega, zahvaljujući usavršavanju igrača kao pojedinca, linija u timu i ekipe kao celine. A, to pre svega , znači potrebu da svaka fudbalska vežba i svaki trening moraju biti što više kompleksni. Da jednom aktivnošću istovremeno rešavamo više zadataka, kako na planu tehnićke i fizičke, tako i prevashodno na planu taktičke pripreme. Ova tri vida pripreme, zajedno sa psihološkom pripremom moraju se realizovati zajednički i to mora da zna svaki fudbalski trener. Prema tome, situacioni trening treba da zauzme primarno mesto u trenažnom procesu u radu i razvoju savremenog fudbala.

Veliki značaj u savremenom fudbalu ima promena ritma kretanja svakog igrača ponaosob, a samimtim i cele ekipe, naročito pri prelasku iz faze napada u fazu odbrane. To je posebno važno za organizovanje zonske odbrane. Savremena fudbalska igra značajno potencira zahtev vezan za prelazak iz ofanzivnog u defanzivno dejstvo ekipe. Posle neuspeha u organizaciji faze napada neophodno je odmah preći na aktivnu zonsku odbranu u cilju onemogućavanja protivnika da organizuje napad. Ovakva aktivna zona podrazumeva sinhronizovano pomeranje i usaglašavano dejstvo cele ekipe. Realizacija ovog zahteva iziskuje visok nivo fizičke pripreme i visoke univerzalne sposobnosti igrača kao obeležja svavremenog fudbala.

RAZMIŠLJANJA U SVETU O IGRI ZONSKE ODBRANE

Kroz istoriju fudbala igrano je na desetine načina sistema odbrane, od totalnih bunkera, striktnih individualnih čuvanja, kombinovanih zadataka, totalnog presinga dok se nije došlo do zonskog načina igre odbrane. Usavršavanje zonske igre traje jako dugo i sigurno je da je u usavršavanju zonske igre učestvovalo više stručnjaka iz celog sveta. Svako na svoj način je davao doprinos u pojedinim detaljima zonske igre, mada je ostalo još prostora za usavršavanje ovog načina igranja odbrane .

Smatra se da su Englezi, 1966 god. na Svetskom prvenstvu, afirmisali svoj sistem 4-4-2 sa zonskom odbranom i tu su prvi koreni ovog načina igre. Nije to bila zonska odbrana celog tima, već su se tada čuvali pojedini delovi terena ovim načinom igre.

Slažem se sa mišljenjem da je, stvoriti, dobar pravi zonski blok najsloženiji deo naše profesije i da večina trenera neće ni da ulazi u ovu materiju, jer možda razmišljaju ispravno zašto ulaziti u nešto što je složeno i nešto zašta pojedinci nemaju kapacitet. Profesor Milovan Đorić smatra da je ova tema za trenere budućnosti, talentovane trenere koji dolaze na najviši stepen fudbalskog obrazovanja i ovaj deo zonske odbrane moraju maksimalno usavršiti. Za stvaranje zonskog bloka trener prvo mora da zna i da oseća svaki detalj da bi mogao da prenese svakom pojedincu i svakoj liniji svoga tima. Često puta sam se pitao zasto treneri svoje ekipe na utakmici prate sa tribina (Sam Allardyce – Bolton), ali sam onda shvatio da bi odatle imao najbolji uvid u svoj sistem igre, pogotovu u fazi odbrane gde bi mogao da uvidi slabosti ili prednosti zonske odbrane koju i sam forsira.

Zonska odbrana ranije se usavršila u drugim sportovima (rukomet, košarka)
i dosta je elemenata iz ovih sportova korišćeno u stvaranju zonske odbrane u fudbalu. Ali, u ovim sportovima stvarati zonsku odbranu mnogo je lakše jer su prostori neuporedivo manji, igra se sa manje igrača i rukama.

U raznim analizama postavljano je pitanje koji sistem je najbolji za postavljanje zonskog bloka. Sistem 4-4-2 pominje se najčešće, kao primer za zonsku odbranu, ali i ja mislim da je sistem 4-3-3 (4-5-1) još bolji, naročito za formiranje mladih igrača ali nešto više o tome malo kasnije.