Instrumenti monetarno-kreditne politike

UVOD

Instrumenti putem kojih centralna banka reguliše količinu novca u opticaju i kamatne stope na tržištu novca radi ostvarivanja ciljeva monetarne politike dele se na direktne i indirektne.
Direktni instrumenti su eskontna stopa, obavezna rezerva, odobravanje kratkoročnih kredita i sl., a indirektni operacije na otvorenom tržištu.
Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga monetarna politika utiče na makroekonomske agregate kao što su agregatna tražnja, proizvodnja i cene. On se ispoljava kroz različite kanale, utiče na različite agregate i tržišta, promenljivom brzinom i intenzitetom.
Identifikacija transmisionih kanala omogućava da se utvrdi najefikasniji skup instrumenata monetarne politike i izbor početka njegove primene.
Tekuća i očekivana monetarna politika utiču na tržište novca i finansijsko tržište. Promene na tim tržištima utiču dalje na tržište robe i usluga i, na kraju, na agregatnu tražnju, proizvodnju i cene. Konačno, privredna aktivnost i inflacija povratno utiču na monetarnu politiku.

CILjEVI I INSTRUMENTI MONETARNO – KREDITNE POLITIKE

Monetarno – kreditna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se imonetarno-kreditnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, novčana cirkulacija u prometnim kanalima privrede, nivo, struktura i dinamika kredita, likvidnost privrede, dužničko-poverilački odnosi ekonomskih transaktora, privredna stabilnost itd.
Pomoću monetarno-kreditne politike, kao intregalnog instrumenta ekonomske politike, ostvaruju se brojni ciljevi i zadaci u nacionalnoj privredi: povećanje zaposlenosti, stabilnost cena, stabilna stopa privrednog rasta, ravnoteža platnog bilansa itd. Aktivnom i angažovanom monetarno-kreditnom politikom osigurava se potrebna količina novca u opticaju za nesmetano odvijanje proizvodnje i prometa, obezbedjuje se likvidnost nacionalne privrede i spoljna likvidnost zemlje, uskladjuje se ponuda i tražnja novca i kredita i sl.
U ostvarivanju ovih ciljeva monetarno-kreditna politika se služi odgovarajućim instrumentima:

1.    Eskontnom ili diskontnom stopom,
2.    Kamatnom stopom,
3.    Stopom obavezne rezerve,
4.     Stopom rezerve likvidnosti,
5.    Osnovicom za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti,
6.    Selektivnim reeskontnim kreditima i
7.    Politikom otvorenog tržišta.

Eskontna ili diskontna stopa je ustvari kamatna stopa po kojoj Narodna banka Srbije daje poslovnim bankama kredite za likvidnost. Povećanjem ili smanjenjem eskontne stope smanjuje se ili povećava ponuda novca i kredita, u zavisnosti od stabilnosti nacionalne privrede. Time se vodi politika skupog i jeftinog novca i kredita. Kamatna stopa (na kratkoročne, investicione i potrošačke kredite) poslovne banke vode ekspanzivnu ili restiktivnu monetarno-kreditnu politiku, u zavisnosti od odnosa između ukupne nacionalne ponude i efektive tržišta.  Ako je tražnja veća od ponude povećava se kamatna stopa i pooštravaju se ostali uslovi kreditiranja, i obrnuto, ako je realna ponuda veća od efektivne tražnje kamatna stopa se smanjuje i riberalizuju se ostali uslovi kreditiranja.
Politiku stopa obaveznih rezervi vodi Narodna banka Srbije. Povećanjem ili smanjenjem stope obavezne rezerve smanjuje se ili povećava kreditni potencijal poslovnih banaka, pa imogućnost emitovanja kredita. Centralna banka propisuje procenat na depozite op viđenju, koji poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na račun kod NBS. Time je stopa obavezne rezerve ograničavajući faktor kreditne i monetarne multiplikacije i regulisanja kreiranja primarnog rasta.
Stopu rezerve likvidnosti samostalno određuju poslovne banke, radi regulisanja sopstvene likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po viđenju i od oscilacije u nivou ovih depozita, kao i od stope rezerve likvidnosti koja se primenjuje na dati obim depozita po viđenju, kod odgovarajuće banke. Osnovicu za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti određuje nivo depozita po viđenju kod banaka. Proširenjem ili sužavanjem osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti, sužava se i proširuju kratkoročni krediti potencijala banke, pa sledstveno tome i kreditni potencijal.
Selektivni reeskontni krediti su namenski krediti za regulisanje novčanog optocaja i likvidnosti, kao i ostvarenje određenih ciljeva ekonomske politike. Refinansiranje kreditnih lasmana u određene namenske pravce (poljoprivreda, prodaja opreme i brodova u inostranstvu, trajna potrošnja dobara itd.) spada u domen instrumenta kvalitativnog monetarno-kreditnog regulisanja. Suština reestontnog limita ogleda se u sledećem: ukoliko reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke iznosi 100 miliona dolara, Narodna banka Srbije treba da refinansira kreditni plasman u iznosu od 40% što znači da je poslovna banka dala kredit u iznosu od 60 miliona dolara, a NBS ostalih 40 miliona dolara.