Inteligentni agenti

2 INTELIGENTNI AGENTI
U kome se govori o prirodi agenata, perfektnih ili ne, raznolikosti okruženja , i rezultujudoj menadžeriji tipova
agenata.
U poglavlju jedan je identifikovan koncept racionalnih agenata kao glavnim za naš prilaz veštačkoj
inteligenciji. U ovom poglavlju, ovu ideju još više konkretizujemo. Videdemo da se koncept racionalnosti može
primeniti na širok spektar agenata koji rade blio kakvom zamišljenom okruženju. Naš plan u ovoj knjizi je da
iskoristimo ovaj koncept ne bi li razvili mali set dizajnerskih principa za razvijanje uspešnih agent-sistema koji se
sa pravom mogu zvati inteligentni. Počedemo sa razmatranjem agenata, okruženja, i njihovim međusobnim
sparivanjem. Zapažanje da se neki agenti ponašaju bolje od drugih prirodno vodi ka ideji o racionalnom agentuonom
koji se ponaša najbolje mogude. Kako dobro se agent može ponašati zavisi od prirode okruženja; neka
okruženja su mnogo teža od drugih. Dademo grubu kategorizaciju okruženja i pokazati kako osobine okruženja
utiču na dizajn odgovarajudih agenata za to okruženje. Opisademo neloliko osnovnih “skeleton” nacina
dizajniranja agenata, koji ce se povremeno pojavljivati u ostatku knjige.
2.1 AGENTI I OKRUŽENJA
Agent je nešto što se može posmatrati kao sagledavanje svog okruženja kroz senzore i delovanje u
takvoj sredini kroz aktuatore. Ovo je jednostavna ideja ilustrovana na slici 2.1. Ljudski agent ima oči, uši i ostale
organe koji su senzori i ruke, noge, usta, i druge delove tela koji su aktuatori. Robotski agent može imati
kamere i trgače u IC opsegu koji predstavljaju senzore i razne motore koji su aktuatori. Softverski agent kao
senzorski ulaz dobija pritiske tastera, sadržaje datoteka i mrežne pakete i deluje na okolinu prikazom na
ekranu, pisanjem datoteka i slanjem mrežnih paketa. Uzedemo kao opštu pretpostavku da svaki agent spoznaje
svoje akcije (ali ne uvek i efekte). Koristidemo termin opažaj koji de se odnosti na perceptivne ulaze agenta u
svakom trenutku. Opažajna sekvenca agenata je kompletna istorija svega što je agent ikada video. U principu,
agentov izbor akcije u svakom trenutku može zavisiti od cele opažajne sekvence koju je on primio do sada. Ako
možemo odrediti izbor agentove akcije za svaku mogudu opažajnu sekvencu, onda smo rekli manje-više sve što
se može redi o agentima. Matematički rečeno, kažemo da je ponašanje agenta opisano od strane agentske
funkcije koja sprovodi ma koju opažajnu sekvencu u akciju.