Integralna zastita krompira

1.Uvod

Krompir (Solanum tuberosum L), pripada porodici Solanaceae, rod Solanum. Solanum tuberosum ssp. Tuberosum se nalazi u izvornom obliku u priobalju centralnih i juznih delova Čilea, i to je najznačajnija najraširenija kultivirana podvrsta na kojoj se zasniva gotovo celokupna proizvodnja krompira u svetu. Krompir vodi poreklo iz planiskih delova Južnog Perua i Zapadne Bolivije. U vreme dolaska Evropljana  na američki kontinent bio je glavna poljska kultura kod starih Inka u pokrajinama Perua i Čilea, i Acteka u Meksiku. U naše krajeve krompir je donet znatno kasnije. U Vojvodinu su ga doneli seljaci kolonisti iz Nemačke 1759.godine, a u čačanskom kraju  se gaji od 1782.godine kada su ga kaluđeri proneli iz Srema u manastir Blagoveštenje  u ovčarsko-kablarskoj klisuri. Krompir je kosmopolitska biljna vrsta koja se gaji u oko 150 zemalja sveta. U poslednjih 50 godina u svetu su se naglo povećale površine pod krompirom, tako da je danas krompir pored strnolikih i strnih žita jedna od vodećih ratarskih kultura, koja se gaji na oko 20 miliona hektara, uz godišnju proizvodnju od oko 30 miliona tona. Najveće površine pod krompirom nalaze se u Evropi (57%) a visoko razvijenije zemlje Zapadne Evrope i Amerike su najznačajniji proizvođači krompira. Prinos merkantilnog krompira u zemljama Zapadne Evrope je oko 45 t/ha.

2.Teorijski deo

2.1. Značaj krompira

Krompir spada u red najznačajnijih i najprofitabilnijih ratarskih kultura pa se svrstava u veoma značajne poljoprivredno-prehrambene proizvode. Ovakav značaj dobio je širokim adaptivnim mogućnostima , visokoj reproduktivnoj sposobnosti (5-20 puta) i dobroj nutritivnoj vrednosti krtola. Krompir je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija, organskih kiselina itd. Krompir ima značajnu terapeutsku ulogu u organizmu. Njegova lekovitost ogleda se u pozitivnom delovanju na mokraćne puteve, bolji rad creva, smanjenja kiseline u zelucu, pomaže i u lečenju čira na želucu, pri lečenju ožiljaka, u borbi protiv reumatizma, bolnih zglobova, za pravljenje maski za negu lica itd. Obloge od izrendanog krompira ili od krompirovog soka imaju veliku moć upijanja toplote i upotrebljavaju se pri skidanju povišene telesne temperature. Krompir je bogat izvor kalijuma koji potpomaže izlučivanje vode iz organizma, deluje na smanjenje otoka i protiv opekotina. On je dijetalna hrana za bolesnike, ali je i veoma kvalitetan obrok sportistima pred takmičenje.

2.2.Morfologija krompira

Sa gledišta botanike, krompir je višegodišnja, zeljasta, korenasto-krtolasta, samooplodna biljka. U proizvodnom smislu kromipr je jednogodišnja biljka. Vegatitivni delovi biljke su: koren, stablo, stoloni, krtole i list.Generativni organi biljke su: cvet, plod i seme.Koren krompira je žiličastog tipa čini ga mreža sitnih korenića. Najveći deo korenovog sistema je razvijen u povšinskom delu zemljišta do 25 cm. Korenov sistem je srednje razvijen, pa iz toga proističe zaključak da se krompir dobro razvija samo u dubokim, strukturnim, dobro obrađenim zemljištima.Stablo se razvija iz klice i čini ga nadzemni i podzemni deo. Nadzemno stablo je ugaonog poprečnog preseka, rađe okruglog, različith nijansi zelene boje, ali po nekad ljubičasto pigmentirano. Stablo je najčešce poluuspravnog tipa manje ili više razgranato, a vremenom dobija polupolegljivu formu. Opšti izgled arhitekture stabla može uticati na otpornost biljke prema suši i plemenjače.Stoloni su deo podzemnog stabla, na čijim se krajevima uglavnom formiraju krtole. Po nekad se srće i gusta mreža dugih stolona, u prvom redu u uslovima klime dogog dana, usled preterane upotrebe azota, i to je nepoželjna sortna osobina. Za stabilnost prinosa u našim područijima najpoviljnije su sorte sa kratkim i srednje i dugim stolonima (do 12cm). Krtola se nalazi na zadebljalom vrhu stolona. Ona je izvor energije u ishrani ljudi i životinja, a u proizvodnom smislu predstavlja seme krompira jer omogućava njegovo repodukovanje. Oblik, boja, veličina i hemijski sastav krtole su manje ili više promenljive sorne osobine. Pokožica krtola je najčešće u različitim nijansama žute boje, ređe u nijansama crvene, braon i ljubičaste bolje. Meso krtola je najčešće u nijansama žute boje, ređe krem ili belo. Veličina krtola zavisi od sorte, strukture zemljišta primenjene agrotehnike itd. Na krtolama se nalaze udubljena okca iz kojih se preko,klica razvija nova biljka. List krompira je složen, neparno perast, bledo zelene do tamno zelene boje. Površina lista može biti ravna ili naborana, sa manje ili više izraženom nervaturom. Uzavisnosti od toga kolika je veličina lista i ukupna lisna površina zavisi nivo fotosinteze, kao i pokrovnost,zemljišta.Cvet krompira se sastoji od 5 čašičnih i kruničnih listića 5 prašnika i tučka. Cvet najčešće čini nakolika cveta u cvasti. Cvetovi su bele, roze, ljubičaste, plave boje ili nijansi ovih boja, i ne privlači puno insekte radi oprašivanja. Mnoge sorte slabo cvetaju, a stepen oplodnje je veoma nizak. Krompir je samooplodna biljka. Za proizvodjače je značajno da se na istoj parceli mogu uporedo saditi raličite sorte.Plod krompira je bobica zelene boje uii u njoj se nalazi do 300 semenki.Pravo seme krompira prvenstveno služi za stvaranje novih sorti, a u nekim zemljama se koristi u proizvodnji, ali se u tom slučaju dobija opšte šarenilo roda, krtoli su različitog oblika, različite boje pokožice i mesa.