Правни факултет Београд
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Међународно јавно право
Тема:
ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА
Ментор:
Студент:
1
САДРЖАЈ:
Увод...............................................................................................................................................3
1.Појам извора...............................................................................................................................4
2.Класификација извора................................................................................................................5
2.1 Хијерархијски однос извора.......................................................................................6
3. Међународни уговори...............................................................................................................7
3.1 Појам уговора...............................................................................................................7
3.2 Класификација уговора...............................................................................................8
4.Обичајно правна правила...........................................................................................................8
4.1 Појам и елементи.........................................................................................................9
4.2 Основ обавезности.....................................................................................................10
5.Општа правна начела призната од стране просвећених народа...........................................11
6.Једнострано правни акти државе.............................................................................................12
7.Одлуке међународних организација.......................................................................................12
8.Меко право................................................................................................................................13
9.Помоћни извори међународног права....................................................................................14
9.1 Судске одлуке............................................................................................................14
9.2 Доктрина.....................................................................................................................14
Закључак.......................................................................................................................................15
Литература....................................................................................................................................16
2
1. Појам извора
Када је реч о међународној правној доктрини термин извори права
употребљава се у двоструком смислу: у
материјалном
и
формалном.
Под изворима у
материјалном смислу
подразумевају се друштвене
чињенице из којих произлази право, односно основ целокупног правног поретка.
Под изворима у
формалном смислу
подразумевају се конкретни правни
акти кроз које се манифестују правна правила. Формални извори регулишу
друштвене односе у међународној заједници, утврђују права и обавезе субјеката
међународног права, а истовремено представљају један инструмент контртоле
понашања у међународној заједници.
Формални извори се доносе путем правних аката . Међутим, треба истаћи
да појам правног акта није идентичан са појмом извора права . Правни акт је шири
појам и укључује и формалне изворе , али сваки правни акт није извор права. У
савременој међународној заједници постоји мноштво правних аката: уговори-
двострани и вишестрани, једнострани акти држава и међународних организација,
препоруке разних међународних тела, саветодавна мишљења,, административни
акти и др. Ти акти односе се на различите области живота и имају различите
циљеве и дејство, класификују се зависно од форме и садржине. Оно што је
заједничко за све правне акте је да представљају манифестацију воље субјеката
међународног права, али подлежу под различите правне режиме. То је резултат
еволуције правног поретка и богатства облика кроз које се данас остварује сарадња
између држава. Под појмом извора права се могу подвести само они правни акти
којима се стварају правне норме, тј. који утврђују права и обавезе субјеката
међународног права.
Између материјалних и формалних извора постоји дијалектичка
условљеност и повезаност. Правни поредак могуће је сагледати и схватити само
кроз узајамни однос формалних и материјалних извора права.
4
2. Класификација извора
По општем мишљењу, извори међународног права су они који су набројани
у члану 38, ст 1 Статута Међународног суда правде:
Суд, чији је задатак да спорове који су му поднети решава сагласно међународном
праву, примењује:
Међународне конвенције, било опште или посебне, којима се установљавају
правила изричито призната од држава у спору;
Међународни обичај, као доказ опште праксе прихваћене као право;
Општа правна начела призната од просвећених народа;
Под условом одредаба члана 59, судске одлуке и доктрину најпозванијих
стручњака јавног права разних народа, као помоћно средство за утврђивање
правних правила.
1
Ова одредба не ограничава право суда да један спор решава
ex aequo et bono
ако парничне странке на то пристану.
Из члана 38 следи да уговори, обичаји и општа правна начела редстављају
главне изворе права, док судску праксу и доктрину Статута убраја у „ помоћна
средства“ за за утврђивање правних правила. Заправо, овим изворима се одриче
карактер аутономних извора права.
Међународни судови, као ни унутрашњи, немају ни моћ а ни овлашћење, да
стварају правна правила, него само да их примењују на конкретне случајеве. Суд
има задатак да утврди чињенично стање, те да на њега примени апстрактне правне
норме. Значај и снага пресуде лежи у чињеници да она представља одлуку
надлежног судског органа, који је овлашћен да дефинише, са обавезном снагом
правне односе странака у спору.
Ни доктрина не представља самосталан извор права. У прошлости, у условима
недовољно изграђеног правног поретка, доктрина је играла значајну улогу. Велики
број арбитражних пресуда ( нарочито оних из 19. Века) позивају се на мишљење
Гроцијуса, Ватела, Либера итд. Међутим,и данас доктрина има значајну улогу у
систематисању, анализи или указивању на слабости позитивних правила. У том
правцу, доктрина може да послужи као основ за акцију појединих држава или
међународних тела. Међународни суд се, у својој досадашњој пракси, ретко
1
Др Миленко Крећа, др Смиља Аврамов: Међународно јавно право, Београд, 1997, стр 40.
5
