Izvršenje kazne lišenja slobode

1. UVOD

Tema ovog seminarskog rada je izvršenje kazne lišenja slobode. U okviru ove teme biće obrađeni: opšti principi izvršenja; ustanove za izvršenje kazne lišenja slobode – vrste kaznenopopravnih ustanova i unutrašnja organizacija i osoblje zavodskih ustanova; položaj osuđenika za vreme izdržavanja kazne – prava i dužnosti osuđenika, pogodnosti i njihova funkcija, održavanje reda i discipline, prinudne mere i mere disciplinskog kažnjavanja; izvršenje kao proces resocijalizacije – izučavanje ličnosti osuđenika i njihova klasifikacija, problem tretmana, oblici i metodi tretmana; uslovni otpust i njegova funkcija; maloletnički zatvor; postpenalna pomoć u zakonodavstvu i praksi našeg sistema.
Kazne lišenja slobode se sastoje u oduzimanju slobode kretanja učiniocu krivičnog dela za jedno određeno vreme ili u doživotnom trajanju.   U savremenim kaznenim sistemima ovim kaznama se sankcioniše najveći broj krivičnih dela, iz razloga što one pružaju najviše mogućnosti da se ostvari svrha kažnjavanja.
Kazne lišenja slobode je najpre uveo francuski Krivični zakonik iz 1791. godine. U XIX veku postojao je veliki broj ovih kazni, dok su one danas svedene na manji broj i postoji stalna tendencija ka njihovom daljem smanjivanju.
Kazna lišenja slobode predstavlja specifičan i najmasovnije primenjivani vid krivične sankcije, pa se stoga nalazi u žiži interesovanja, ne samo stručnih i naučnih krugova, već i šire javnosti. To interesovanje dobija često takve razmere, da se druge krivične sankcije i njihovo izvršenje nalaze, tako reći, u senci kazne lišenja slobode, što se ne može smatrati opravdanim, pogotovu u naše doba, kada se traže druge alternative i oblici njenog supstituisanja drugim, efikasnijim sankcijama i merama.
Kazna lišenja slobode pruža velike mogućnosti i šanse za prevaspitanje i rehabilitaciju osuđenika, koji treba da žive posle izdržane kazne društveno usklađenim životom na slobodi – kao i ostali građani.

 
2. OPŠTI PRINCIPI IZVRŠENJA

Prilikom izvršenja kazne lišenja slobode moraju se poštovati neki od osnovnih principa kao su: princip humanosti, zakonitosti, individalizacije i skupnog izdržavanja.
Princip humanosti zahteva da se sa osuđenim licima postupa u smislu poštovanja njihove ličnosti, njihovog ljudskog dostojanstva, da se vodi računa o čuvanju njihovog telesnog i duhovnog zdravlja. Treba znati da je osuđenički život težak, da lišavanje slobode mora teško padati svakom osuđeniku, jer im se oduzima osnovno ljudsko pravo – pravo slobode a sa njima i druga prava, pa stoga ne treba povećavati njihove patnje niti pogoršavati tu njihovu životnu situaciju.
Princip zakonistosti zahteva, da se sa osuđenicima postupa na bazi poštovanja rešenja u normativnim aktimi – u zakonima o izvrenju krivičnih sankcija, podzakonskim propisima i posebno u pravilniku o kućnom redu, da se poštuju njihova prava koja su im data tim aktima, i da se insistira na njihovim dužnostima i obavezama u smislu normativnih rešenja.
Princip individualizacije zahteva, da se prema osuđenicima primenjuju metodi i trtmani, koji odgovaraju njihovoj ličnosti, te koji će postići najviše uspeha u njihovom prevaspitanju. Ovaj Princip ima za cilj da u njima budi irazvija osećaj odgovornosti za svoje ponašanje, da ih oslobodi negativnih uticaja i podstiče na prihvatanje pozitivnih vrednosti, da razvija u njima smisao za stvaralačku inicijativu, da ih podstiče da sopstvenim naporima doprinose svome prevaspitanju, što se postiže mehanizmom pogodnosti koje se mogu davati osuđenicima, ako ih zasluže svojim radom i ponašanjem.
Naš penitencijarni sistem odbacio je ćelijsko izdržavanje kazne, kao izraz represivne koncepcije i prakse, i prihvatio oblik zajedg izdržanja, koji je humaniji i više odgovara uslovima popravljanja i prevaspitanja osuđenika.