Javne finansije

POJAM I SUŠTINA JAVNIH PRIHODA
Javni prihodi služe za finansiranje državne organizacije i njeno funkcionisanje, što je uvek pa i danas zahtevalo velika sredstva koja se ubiru kao državni prihodi a troše u vidu državnih rashoda. Javni prihodi su imali i imaju različite izvore koji se razlikuju po obimu i strukturi. Njihova visina i struktura zavise od niza faktora od kojih su najvažniji ekonomska moć države, njene funkcije, kao i od ekonomskih odnosa koji vladaju u određenoj zemlji.
Najčešće prihvaćena podela u finansijskoj teoriji javnih prihoda je sledeća:

• redovni i vanredni,
• javno – pravni i privatno-pravni,
• originarni i derivativni,
• prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica,
• povratni i nepovratni prihodi,
• namenski i nenamenski prihodi.

Redovni i vanredni prihodi
Ova klasifikacija podrazumeva one javne prihode koji se ubiru kontinuirano, svake godine i iz izvora koji se neprestano, redovno u ekonomskom smislu obnavljaju.  Služe za podmirenje redovnih a ne vanrednih državnih rashoda. Iz redovnih prihoda formiraju se i određeni rezervni fondovi iz kojih se često podmiruju određene državne potrebe, i oni čine najveći deo državnih prihoda. Pod vanrednim javnim prihodima podrazumevamo one koji se ne naplaćuju redovno, već povremeno, koji se ne ponavljaju iz godine u godinu, i koji služe za podmirivanje vanrednih državnih potreba.
To znači, da ako se pojedine javne potrebe javljaju s vremena na vreme i nije ih moguće predvideti (elementarne nepogode, epidemije, rat), Javnopravni i privatnopravni prihodi
Javnopravne prihode država naplaćuje na osnovu svog finansijskog suvereniteta iz dohotka građana, a putem poreza i taksi. Privatnopravne prihode država ostvaruje iz svojih preduzeća ili iz svoje imovine

Originarni i derivatini prihodi
Originarne ili izvorne prihode država ostvaruje svojom ekonomskom aktivnošću ili na osnovu prava vlasništva, dok drivativne ili izvedene prihode država ostvaruje na osnovu svoje suverene vlasti, koristeći svoj fiskalni suverenitet

Prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica
Prihodi od stanovništva su oni prihodi koje građani plaćaju iz svog dohotka ili iz svoje imovine za podmirenje društvenih potreba Prihodi od pravnih lica su oni koje država ubire od privrednih preduzeća, finansijskih institucija, zadruga i drugih pravnih lica.

Povratni i nepovratni prihodi
Javni prihodi koje građani, preduzeća i druga pravna lica plaćaju državi po pravilu se ne vraćaju, što znači imaju bezpovratni karakter Postoje i prihodi koji imaju povratni karakter što se inače unapred mora naglasiti

Namenski i nenamenski prihodi
Namenski ili destinirani prihodi države su oni za koje je tačno unapred utvrđena namena utrošaka sredstava. Tako se, na primer raspisuju javni zajmovi za finansiranje izgradnje autoputeva, energetskih objekata, i drugih objekata infrastrukture. Nenamenski ili nedestinirani prihodi države su oni koji služe za podmirivanje svih društvenih potreba, a njihova namena nije unapred utvrđena

PORESKI SISTEM
Pod pojmom poreskog sistema, podrazumeva se skup svih poreskih oblika u jednoj zemlji, kao i skup pravnih normi kojima je regulisana poreska materija. Smatra se da poreski sistem predstavlja ukupnost poreskih oblika povezanih u jednu neprotivrečnu celinu. Na poreski sistem utiče istorijski razvoj, privredna struktura, veličina zemlje, broj stanovnika, visina nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, društveno-ekonomski odnosi, pripadnost određenim integracionim zajednicama i sl. Poreski sistem koji je sastavljen iz više poreskih oblika nazivamo poreski pluralizam. Nasuprot poreskom pluralizmu treba istaći ideju o poreskom monizmu, tj. takvom sistemu koji bi bio sastavljen od samo jednog poreskog oblika.

POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA
Porez je postojao još u staroj Grčkoj i Rimu, zatim u feudalizmu, ali se najviše razvio u kapitalizmu Porez je deo dohotka ili imovine, koje država na osnovu svog suvereniteta oduzima od fizičkih ili pravnih lica za pokriće svojih rashoda, ne dajući im za to neposrednu naknadu. Porez je prinudno davanje za koje se ne obezbeđuje protivnaknada, Porez deo dohotka i imovine, i služi za pokriće državnih rashoda i da predstavlja najvažniji prihod države koji se ubire u novcu.

Karakteristike poreza
Prva karakteristika poreza da predstavlja prinudno davanje, sastoji se u tome što poreski obveznik, nema drugog izbora nego da plati određeni iznos u određenom roku Druga karakteristika poreza je u tome što se njegovom obvezniku ne obezbeđuje nikakva direktna protivnaknada i što mu se ne polaže račun o tome u koje će svrhe biti utrošen.