Javnost i strukturisanje javnog mnjenja

Uvod
Javno mnijenje je rezultat međusobnog komuniciranja pripadnika publike javnosti ili glas publike javnosti koja njime iskazuje svoje stavove o relevantnim pitanjima društvenog života. Za građane u celini javnost i javno mnjenje je ogledalo u kojem otkrivaju svoje kolektivno lice . Nemački filozof Jirgen Habermas, koji je jedan od autora najzaslužnijih što je ideja javne sfere dospela u središte komunikoloških rasprava, odredio je javnost kao slobodne građane okupljene u publiku, čime se ukazuje na neizbežno prožimanje javne i privatne sfere. Sa druge strane javno mnjenje je uži pojam od javnosti, i ono uvek izrasta na određenoj duhovnoj pa i ideološkoj podlozi, ali ne mora biti identično s njom. Javno mnenje je oblast društvenog života najviše podložna promenama pod uticajem prolaznih pa i slučajnih faktora; ovi činioci mogu dovesti do toga da se stavovi pojedinih socijalnih grupa i slojeva o nekom pitanju bitno promene i u vrlo kratkom vremenskom razmaku. Javno mnenje je promenljiva veličina te njegovo formiranje nikada nije potpuno spontan i neorganizovan proces. Zbog toga se u autoritarnim i nedemokratskim društvima umnožavaju primeri ograničavanja javnosti i fabrikovanja javnog mnjenja (u politici, privredi, medijima i sportu, najčešće.); upotrebom propagandnih tehnika i veština sugeriše se lažna slika o poklapanju privatnog mišljenja građana sa službenim javnim mnjenjem. U daljem izlaganju nakon osnovnih pojmova koji se tiču javnosti i javnog mnjenja, želeo bih da objasnim i izložim svoje viđenje kada je u pitanju dominiranje pojedinih medija koje utiču na oblikovanje javnosti i njeno strukturiranje, konkretno, nadmoć televizije nad ostalim vrstama medija i informisanja kao i plularizam televizijskog reprezentovanja stvarnosti, te masovnost televizije kao jednog od razloga njene dominantnosti.

Javno mnjenje

Javno mnjenje je nastalo u građanskom društvu nasuprot državi. Subjekt javnog mnjenja je narod kao publika koja formalno i neformalno kritikuje i kontroliše rad države, odnosno javne vlasti. Javnost u potpunom smislu te reči dobila je svoje značenje u borbi protiv tajnosti, što je svojstvo svake apsolutističke vlasti i svih oblika totalitarizma, međutim politička vlast ima moć da uz pomoć elemenata društvene kontrole kao što su masovne komunikacije, odnosno putem medija manipuliše mnjenjem ljudi i u tom slučaju javno mnjenje prelazi u političku propagandu. Svakako ne treba zaboraviti i izreku naročito popularnu u krugovima Trećeg Rajha tridesetih godina prošlog veka, koja kaže da laž koja se ponovi dovoljan broj puta na posletku postaje istina. Za javno mnenje se još kaže da je to “glas naroda” (vox populi). U tom smislu ono podrazumeva dozu nejasnoće, neodređenosti, nepreciznosti, slobodnih uverenja, nešto otprilike, uskomešanost i reakciju na određene poruke i stavove koji dolaze od vlasti ili nekog drugog pošiljaoca. Javno mnenje sadrži sudove (često spontane, nekritičke i nepromišljene), vrednosne stavove, subjek¬tivne predstave o nečemu (pojavama, događajima, stanju u svojoj sredini ili šire u društvu, svetu)

Javno mnjenje predstavlja izraz moći, kako političke tako i društvene. Ono je postalo značajan predmet nauke o politici, a istraživanjem javnog mnjenja danas se bave mnogi od sociologa, politikologa do reklamnih agencija. Izvesno je da socijalna psihologija ne može pretendovati na celu istinu o javnom mnenju, što uostalom vaši i za svaku drugu disciplinu i teoriju. Na primer, u tom pristupu, odnosno, odgovarajućim pokušajima definisanja pojma o kome je reč, obično ostaju nepokriveni nesumnjivo važni institucionalni aspekti i implikacije javnog mnjenja u društvenom, posebno u političkom životu. Uslov svakog današnjeg modernog demokratskog društva jeste postojanje javnosti i javnog mnjenja jer bez postojanja političke slobode ne može biti ni javnosti. Ono je nastalo zajedno sa slobodom štampe odnosno publicitetom. Svakako možemo reći da je javnost širi pojam od pojma javnog mnjenja jer se mnjenje formira u središtu javnosti u kojoj se građani slobodno okupljaju i isto tako slobodno iznose svoje mišljenje. Javnost prema tome predstavlja društveni i politički prostor u kome nastaje i deluje javno mnjenje