Kanconijer

Petrarka
(1304 – 1374)

BIOGRAFIJA
Frančesko Petrarka se rodio u Arecu, u Toskani, dve godine nakon što mu je otac progan iz Firence. Otac mu je bio beležnik i prognan je iz Firence iste godine kad i Dante. (Iako mu je sedam kasnije priznata nevinost, nikad se nije vratio u taj grad.)
Petrarka je imao 14 godina kad mu je umrla majka. (Iz tog doba potiču i njegovi najstariji latinski stihovi – povodom majčine smrti.) 1311. Petrarkin otac se zaposlio u papskom dvoru, tada u Avinjonu, u Provansi. (1305 – 1378. – papski dvor u Avinjonu; Petrarka je, kao zreo čovek, radio u administraciji papskog dvora.) Petrarka je studirao pravne nauke u Bolonji, ali ih je, nakon šest godina, napustio i vratio se u Avinjon.
Imao je dvoje vanbračne dece: Frančesku i Đovanija. Đovani je umro od kuge 1361. – 13 godina pre oca.
Već za života Petrarki je slavu donela poezija – sa 34  godine je napisao epsku poemu Afrika  zbog koje  je dobio pesnički venac (poeziju na narodnom jeziku je smatrao uzgrednom delatnošću) .
Petrarka je sahranjen na Euganskim brežuljcima, nekoliko kilometara od Padove, na trgu ispred drevne crkve. U blizini je kuća gde je pesnik proveo svoje poslednje dane.

PETRARKIZAM u Evropi: duhovni fenomen koji je izvršio veliki uticaj i prostorno i vremenski (kroz različite periode). Pod petrarkizmom se podrazumeva oponašanje Petrarkine italijanske lirike i to prvenstveno njenih formalnih crta (ugledanje na karakteristične slike i ritmove, teme i motive, končetizam  Petrarkin). Ovaj stil je oblikovao struje i sledbenike – naročito u španskoj, francuskoj, engleskoj i hrvatskoj književnosti.
Uticaj ovog humaniste se nikad ne svodi na imitaciju spoljnih obeležja, nego i na otkrivanje i adaptiranje dimenzija intimnog lirskog sveta koje su pre njega u srednjem veku bile zatomljene ili nepoznate a koje je on dao u nasleđe kulturi humanizma i renesanse…

Pored platonizma, petrarkizam je taj koji određuje renesansnu liriku u Evropi. Važna je Šekspirova reakcija. Petrarku možemo posmatrati kao stalnu provokaciju, čak i u savremenoj poeziji. Postoji stalni dijalog sa njim, bilo da se radi o podražavanju i uvažavanju njegovog autoriteta, bilo da se radi o opiranju njegovom uticaju.   Veliki pesnici poput Petrarke nikada nisu prevaziđene kulturno-istorijske činjenice, već stalne žiže i mesta rasejanja.