Karakteristike pasivnih strategija ulaganja

1. POJAM I ZNAČAJ INVESTICIJA

Investicije su determinanta privrednog razvoja u celini sa makro stanovišta ali i razvoja preduzeća sa mikro stanovišta. Investicije su nezaobilazni element svake ekonomske politike jer se realizacijom investicija ostvaruju pretpostavke ne samo ekonomskog razvoja već i stabilnosti privrednih i društvenih tokova.
Investicije u najširem smislu, predstavljaju i neophodan uslov ostvarenja progresa i realizacije stalnog nastojanja čoveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnološkog progrsa, odnosno napretka u celini.
Investicije su rezultat potrebe prilagođavanja internih mogućnosti preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. Da bi moglo da raste, preduzeće mora investirati. Danas se u velikom broju grana delatnosti situacija u pogledu zahteva za investiranjem figurativno opisuje kao ”trčanje u vilju zadržavanja postojeće pozicije”. Investicijama se obezbeđuje kako prosta tako i proširena reprodukcija preduzeća.

2. VRSTE INVESTICIJA

Razvojem svetske trgovine i internacionalizacijom svetske privrede razvija se i velika međuzavisnost nacionalnih privreda pri čemu ubrzano raste i razvija se međunarodno finansijsko tržište. Ono se intenzivno razvija kroz porast međunarodnih investicija. Investiranje na domaćem i međunarodnom tržištu može se podeliti na sledeće vrste:

• portfolio investicije,
• direktne investicije,
• investiranje u okviru multinacionalnih konglomerata.

2.1. Portfolio investicije

Portfolio investicije se odnose na ulaganja u finansijsku imovinu, finansijske instrumente – akcije, obveznice sa dospećem preko godinu dana i sl., koje su emitovale domaće i strane korporacije, države i drugi finansijski subjekti. Portfolio investicije su uvek predmet investicione analize, a ne budžetiranja kapitala kakvog srećemo u procesu internog investiranja.
Osnovni motiv preduzimanja portfolio investicija je postizanje viših prinosa na investicioni portfolio uz zadržavanje rizika u razumnim granicama. Portfolio investiranje nastoji da iskoristi prednosti koje pruža diverzifikacija ulaganja na finansijskim tržištima, a pogotovu na razvijenim međunarodnim finansijskim tržištima. Diverzifikacija finansijskih investicija na svetskim finansisjkim tržištima se nameće kao potencijalno bolje rešenje za smanjenje rizika investicionog portfolia od diverzifikacije na nacionalnim finansijskim tržištima. Postoji dvostruka prednost portfolio investiranja na međunarodnom tržištu finansijskih investicija. Prvo, radi se o potencijalno većem profitu i drugo, o potencijalno većoj redukciji rizika koja proističe iz povećane dubine sprovođenja međunarodne diversifikacije.

2.2. Direktne investicije

Pored portfolio investicija, na svetskom tržištu se ostvaruju i direktne investije firmi nerezidenata u određene zemlje. Radi se o multinacionalnim korporacijama koje posluju na različitim tržištima preko svojih organizacionih delova u pojedinim zemljama. Motiv za preduzimanje direktnih međunarodnih investicija za multinacionalne korporacije je sličan kao i kod međunarodnih portfolio investicija. i u ovom slučaju se očekuju viši profiti od onih koji bi se mogli ostvariti na domaćem tržištu. Postoje i dodatni motivi direktnog investiranja na stranim tržištima. Korporacije ih nalaze u povećanju obima svog poslovanja i prednostima koje ostvaruju rastom, a takođe i u međunarodnoj diversifikaciji. Sve navedene prednosti mogu se odraziti na povećanje i stabilnost profita, što u krajnjoj instanci može uticati na povećanje vrednosti korporacije kroz povećanje vrednosti njenih akcija, što kroz kapitalnu dobit utiče na povećanje bogatstva akcionara takve korporacije. U pogledu nastupanja na strana tržišta pojedinačne korporacije se mogu odlučiti za jednu od sledećih strategija:

• izvoznik,
• licencni sporazum,
• zajedničko ulaganje,
• potpuno vlasništvo nad stranim organizacionim delom.

2.3. Investiranje u okviru multinacionalnih konglomerata

Ove investicije se odnose na investiranje u različitim zemljama ali u okviru istog multinacionalnog konglomerata. Prelaskom domaće granice poslovanje firme ulazi u područje dodatnih rizika i postaje znatno kompleksnije u odnosu na poslovanje na domaćem tržištu.
Čak u ekstremnim situacijama okruženje međunarodnih poslovnih aktivnosti može postati i neprijateljsko. Nasuprot takvim teškoćama i rizicima, međunarodno poslovanje često može biti znatno profitabilnije od domaćeg. Najčešći rizici u poslovanju multinacionalnih konglomerata su rizici promene valutnih kurseva i politički rizici. To su rizici na koje firma mora računati pri kalkulaciji poslovanja izvan granica domaće privrede, a što je posebno važno u procesu donošenja investicionih odluka u inostranstvu.
Kompleksnost poslovanja na inostranim tržištima se ogleda u različitosti ekonomija u kojima je poslovanje izloženo različitim stopama inflacije i trendovima njenog kretanja, različitim poreskim stopama i uopšte poreskim sistemima, različitom kretanju kamatnih stopa, različitim finansijskim sistemima i organizaciji finansijskih tržišta. Otuda je i procena očekivanih novčanih tokova od investicija u inostranstvu znatno složenija nego kod domaćih investicija.
S druge strane, nasuprot dodatnim rizicima i kompleksnijem poslovanju u inostranstvu, postoje i mogućnosti ostvarivanja više profitabilnosti u odnosu na domaće tržište. Viši profiti se mogu ostvariti korišćenjem šansi koje pruža nesavršenost međunarodnog tržišta. Pored toga, korišćenjem međunarodne diversifikacije moguće je da se smanje i rizici pojedinih poslovnih aktivnosti na stranim tržištima.