Katastrofalni rizici

Uvod

Katastrofalni rizici zapravo predstavljaju mogućnost gubitka imovine i nastanka velike štete usled ispunjenja rizika kome je izloženo celo društvo. Šteta koja nastaje je ne retko ogromna pa je ni sama država ne može nadoknaditi, već je potrebna pomoć sa strane. Postoje različite definicije katastrofe, medjutim ono što je zajedničko svim definicijama jeste to da izazivaju velike gubitke koje pojedinac sam ne može da nadoknadi i da je osiguranje u takvim slučajevima neminovnost. U tome se i ogleda značaj osiguranja u ovoj oblasti. Do nastanka neke katastrofe može da dodje usled dejstva samih prirodnih sila kada čovek nema nikakvog uticaja na ono što se u prirodi dešava, ali takodje do nastanka katastrofe može da dodje i usled dejsta samog čoveka. Bez obzira na koji je način nastala katastrofa ono što je krajnji efekat njenog nastanka jesu veliki gubici koji pojedinci sami ne mogu da pokriju.
U ovom radu će se ukazati na to koji su to rizici katastrofalni, kakav je uticaj države na te rizike, i koji to rizici prete našoj zemlji.

Pojam katastrofe i opasnosti

KATASTROFA

„Je događaj u kome je jedno društvo u opasnosti da se suoči sa gubicima kao što su ljudski gubici ili gubici imovine. Sa tim gubicima se celo društvo suočava. Zbog toga su potrebna vanredna sredstva i veštine, da bi se prevazišli. Neka od njih moraju doći iz inostranstva. Kao primer navodi se zemljotres u Meksiko City-ju i drugim meksičkim gradovima 1985.godine. Na hiljade ljudi su nastradali, a desetine hiljada su povređeni. Najmanje sto hiljada stambenih jedinica je oštećeno, a troškovi rekonstrukcije su dostigli pet biliona dolara. Preko 60 nacija donatora učestvovalo je u oporavku kojim su upravljala lica Crvenog krsta i Crvenog meseca.” (Drabek,1996.)

KATASTROFA
” …je situacija u kojoj se 25 miliona dolara i više izgubi u osiguranoj imovini i utiče na veliki broj osiguranika.”

KATASTROFA
„se za određeno društvo može definisati kao događaj koji prouzrokuje ili 500 smrtnih slučajeva ili 10 miliona štete. Ove cifre međutim nisu potpuno merodavne, jer obim štete nije za sve situacije isti. Takođe ne sme se zaboraviti da li se šteta posmatra na globalnom ili lokalnom nivou. Za malu zajednicu od 350 domaćinstva je katastrofa kada svih 350 strada u poplavi, ali na globalnom nivou taj gubitak je minimalan. Slično tome 10 miliona dolara štete je poražavajuća činjenica za siromašnija društva. Međutim neke druge zajednice izlaze bez problema na kraj sa tom količinom štete.

Katastrofa ne samo da poremeti društvo već izaziva totalni slom aktivnosti. Jedan aspekt katastrofe je da funkcionisanje društva prestaje. Rukovodeće strukture nisu u mogućnosti da deluju, bolnice su ili srušene ili u tolikoj meri oštećene da preživeli nemaju kome da se obrate. Kada su prirodne nepogode u pitanju vrlo je česta situacija da preživeli pomoć potraže kod prijatelja ili suseda. Ovo ne može da bude slučaj u katastrofi. Kada se desi prirodna nepogodadruštvo često nastavlja da funkcioniše i da obavlja svoje uobičajene funkcije, a u slučaju katastrofe to nije u stanju. (Tobin and Montz, 1997) Na engleskom govornom području postoji razlika između nesrećnog slučaja i katastrofe. Kada se desi katastrofa većina ljudi biva pogođena kao što su pogođeni i snabdevni centri, pa je zato nemoguće sprovesti pomoć suseda (opšti fenomen u nesrećnom slučaju kada ugrožen narod pomaže jedan drugom).