Ko treba da upravlja našim radnim vremenom?

«Retki ljudi imaju dovoljno vremena, a ipak svaki čovek ima gotovo sve vreme koje postoji.»
(Paradoks vremena)

 Uvod:

Za sve velike uspehe u poslu, a i u životu, potrebno je vreme. Vreme je ograničeni resurs i svima je neophodno da znaju kako da njime efikasno upravljaju. Od najniže do najviše pozicije u firmi, upravljajući sopstvenim vremenom, apsolutno svi utiču na profitabilnost kompanije.

U poslovnom i privatnom životu, postizanje željenih i zacrtanih ciljeva predstavlja prioritet svakog pojedinca, dok vreme koje se utroši na putu ka ciljevima predstavlja najvredniji resurs kojim svako od nas raspolaže. Zbog toga, jednu od tajni uspeha predstavlja efikasno i racionalno upravljanje vremenom. Ne misli se samo na upravljanje vremenom u biznisu, već i na upravljanje sopstvenim životom. Pravilno upravljanje vremenom predstavlja ključ zadovoljstva u profesionalnom i ličnom životu.

Uspešno vođenje kompanije i zaposlenih postavlja pred menadžere zahtev za efikasnim upravljanjem vremenom. Zadaci se svakodnevno povećavaju, stalno pristižu nove informacije, obaveze stižu jedna drugu, tako da se često dešava da se vreme predviđeno za slobodne aktivnosti često koristi za obavljanje poslovnih zadataka. To vrlo često rezultira stresom koji može ugroziti fizičko i mentalno zdravlje. Poslovni uspeh i kvalitet života zavisi od toga kako se upravlja raspoloživim vremenom.

U ovim turbulentnim vremenima niko ne može da očekuje da će ostvariti spektakularne rezultate, ako ne ume da poštuje vreme, i to ne samo da ga poštuje već i da sa njim vrlo obazrivo i racionalno postupa.

Ljudi u današnje vreme ne znaju efikasno upravljati svojim vremenom, a to ih sprečava da maksimalno efikasno iskoriste svoje poslovne i ljudske kapacitete.

Vremenom se može upravljati, ako se svi poslovi obavljaju, onda kada su isplanirani i ako im se posvećuje onoliko vremena, koliko je planirano.

Pitanje, odnosno problemi planiranja, organizacije i vremenskog upravljanja
radnim aktivnostima oduvek su sastavni deo organizacijske problematike u privatnom i
poslovnom životu čoveka. Vremenski aspekt organizacijskih aktivnosti naročito je
dobio na važnosti u savremenom informacijskom društvu. Trajanje dnevnog i nedeljnog
radnog opterećenja sve se više produžuje, pojavom svetskih globalizacijskih trendova
svakodnevno raste konkurencija na tržištu, a pravovremena informacija postala je jedan
od najvažnijih resursa. S druge strane, čovek je svakodnevno obasipan gomilom
najrazličitijih informacija od kojih se vrlo mali broj njih može izdvojiti kao zanimljiv i
koristan sadržaj. Izdvajanje korisnih informacija iz gomile podataka vremenski je
zahtevna aktivnost. Da bi se održao potrebni nivo konkurentnosti na tržištu, osigurali
zadovoljavajući poslovni opsezi, ali i ostavilo dovoljno prostora privatnom životu,
neizbežno je pribeći pomnom vremenskom planiranju radnih aktivnosti.
Tokom vremena naučnici, menadžeri i ostali zaposleni angažovani na
organizacijskim poslovima prepoznali su više različitih stilova i metoda za poboljšanje
organizacije vremena. Primenjivost nekog od stilova u određenim okolnostima, ipak,
ponajviše zavisi od pojedinca. Pogrešne su interpretacije prema kojima je u datoj situaciji i organizacijskoj sredini najbolje primeniti upravo određeni stil. Isto tako, nije nužno
da će čak i isti pojedinac u svakoj prilici postići jednako dobru vremensku organizovanost primenjujući uvek isti stil organizacije vremena.
U dosadašnjim je istraživanjima utvrđena i činjenica da je vrlo važan činilac u
procesu organizacije i gospodarenja vremenom okruženje u kojem pojedinac živi i radi.
Pojam okruženja opšte može poprimiti vrlo široki spektar značenja. Za aktivnosti
organizacije i gospodarenja vremenom okruženjem se smatraju ljudi, mesta i stvari koje
imaju značajan uticaj na poslovne i lične aktivnosti pojedinca.

 Upravljanje i gospodarenje vremenom je sinonim za opsednuto ponašanje:

Većina ljudi pojam opsednutog ponašanja povezuje s preteranom zaokupljenošću određenim događajima. Psiholozi opsednutost definišu kao stalnu i uglavnom nerazumnu misaonu aktivnost koja zaokuplja ljudski mozak. Primer, stalno pomišljanje da su vrata ostala otključana nakon napuštanja kuće, ili da su poverljivi dokumenti ostali zaboravljeni na stolu po napuštanju radnog mesta mogu se smatrati blažim oblicima opsednutosti.
Opsednutost je vremenom jedan od vrlo čestih oblika ljudske opsednutosti.
Pojavni oblici opsednutosti vremenom ogledaju se kroz sledeće primere: osećaj krivice
zbog neproduktivnog rada tokom vikenda, pokušaj da se uvek dolazi na ugovoreni
sastanak tačno na vreme, ne pre niti nakon dogovorenog vremena, nervozni vozači
zaustavljeni na crvenom svetlu na semaforu, ljutnja zbog prividnog bržeg kretanja drugih
linija na blagajnama supermarketa itd. Najučestalija posledica opsednutosti vremenom
jeste stres. Zabluda je, međutim, mišljenje da je planiranje i gospodarenje vremenom
sinonim za opsednuto ponašanje. Već pre nekoliko decenija, naučnici su utvrdili
dva psihološka uzorka ljudske ličnosti –tip A i tip M. Dok tip A karakteriše velika
opsednutost vremenom koja uglavnom otežava postizanje željenih ciljeva, tipu M je
karakteristično razumno planiranje i raspolaganje vremenom, kao i delotvorni učinci takvog planiranja.