Komunikologija

Komunikologija
1.
1. Predmet komunikologije ?

Komunikologija je nauka koja ima za predmet fenomen komunikacije. U okviru nje se proučavaju najraznovrsniji oblici opštenja među živim bićima. Suština komunikacije sadržana je u opštenju, tj. saopštavanju određenog sadržaja. Po mišljenju nekih autora komunikologija teorijski tematizuje sledeće aspekte (probleme) komunikacija:
1. Jezik i sistemi simbola – komunikologija tematizuje istraživanja razvojnog, interkulturalnog i neverbalnog komuniciranja, tj. pitanja domena važenja različitih znakovnih, a pre svega jezičkih i ostalih simboličkih sistema koji strukturiraju proces komunikacije.
2. Govorno komuniciranje – predstavlja ispitivanje tradicionalnih retoričkih tema kao što su javno komuniciranje, problem govorništva i govorničkih sposobnosti i retoričkih veština. Takođe ovde spadaju i teme koje se bave pitanjima političkog komuniciranja, problemom ubeđivanja, menjanja stavova, etike komuniciranja i parajezičkih osobina govora.
3. Interpersonalno komuniciranje u malim grupama – predmet komunikologije može biti izučavanje interpersonalnog komuniciranja, dinamike komunikacionih strategija malih grupa, izučavanje sukoba, zastoja ili problema u opštenju u okviru porodičnih, saradničkih i dr. odnosa.
4. Masovno komuniciranje – čini posebnu oblast komunikologije. Javlja se naporedo sa tehničko – tehnološkim razvojem elektronskih medija. Izučavaju se modeli struktura i funkcije sredstava masovnog komuniciranja, problem medijskih efekata i ciljeva, ispitivanja javnog mnjenja…
5. Organizacijsko komuniciranje – bavi se izučavanjem reklame, odnosa sa javnošću, poslovnog komuniciranja, kao i analize strukture i načina funkcionisanja organizacije komunikacijskih mreža i sistema.
Neki autori teorije i pristupe izučavanju komunikacije dele na:
1. strukturalne i funkcionalističke
2. kognitivne i bihejviorističke
3. interakcionalističke
4. interpretativne
5. kritičke

2. Interpersonalna komunikacija?

To je komunikacija između najmanje dve osobe. Iako se ovde pre svega podrazumeva kontakt licem u lice, u ovu grupu spada čak i telefonski razgovor. Ova vrsta komunikacije ne mora nužno da bude samo između dve osobe. Interpersonalna komunikacija može da bude verbalna i neverbalna. Neverbalna komunikacija je permanentno primanje i emitovanje znakova gestovima, mimikom ili pokretima tela. Odvija se uvek kada smo u kontaktu sa drugim ljudima.
Neverbalna komunikacija ukazuje na stav prema drugim osobama i pomaže u građenju i održavanju odnosa sa drugima.
Neverbalni znaci komunikacije mogu se podeliti u tri grupe:
1. Jezik tela – sistem znakova koji se često koristi uz govor i u najvećoj meri otkriva osećanja, stavove i namere neke osobe. U jezik tela spadaju gestovi, izraz lica, telesni stav, prostor koje telo zauzima i dodir.
2. Parajezik – je sistem neverbalnih znakova ili gestova koji prate verbalno izražavanje, a služe interpretaciji u toku govora. U parajezičke forme spadaju uzvici, naglašavanje određenih reči, jačina, brzina i ritam glasa.
3. Odeća – ovde spada sve ono što nas u vizuelnom smislu određuje a to su šminka, frizura, nakit. Odeća signalizuje nečiji doživljaj sopstvenog identiteta.
Jezik i neverbalna komunikacija razvili su se da bi obavljali različite funkcije. Jezik da informiše o idejama i događajima, a neverbalna komunikacija da informiše o ličnim doživljajima subjekata, koji su uslovljeni datom komunikativnom situacijom.
Interpersonalnu komunikaciju možemo kategorizovati i preko situacija u kojima se odvija:
1. formalna / neformalna – stepen svesti koju komunikator ima u odnosu sa drugima.
2. javna / privatna – definiše razliku u pogledu predstavljanja i svesti da komunikacijski proces može posmatrati neko sa strane.
3. distancirana / intimna – distancirana komunikacija uključuje izvestan formalizam u govoru, intimna pretpostavlja bliže i čvršće odnose među ljudima.
4. ritualna / otvorena – ritualna potvrđuje veze, osećanja sigurnosti u grupi i ne može da razvije otvorenu formu opštenja.
5. funkcionalna / ekspresivna – u prvom slučaju jezik se koristi striktno funkcionalno, a u drugom kao sredstvo diskusije i spekulacije.