Kontrola i revizija

 
Uvod

Revizija predstavlja složen proces ispitivanja i ocene finansijskih izveštaja čiji je cilj davanje stručnog mišljenja revizora o tome da li finansijski izveštaji izražavaju realno i objektivno finansijsko stanje , rezultate poslovanja, kapitala i obaveza. Revizor treba da je u svom radu nezavistan, objektivan i savestan i da svoje ocene donosi na osnovu raspoložive dokumentacije o ostvarenim poslovnim promenama. Revizija je veoma blisko povezana sa računovodstvom, ali je nešto kasnije nastala. Svrha nastajanja revizije je davanje mišljenja o računovodstvenim izveštajima.

U najstarija vremena, revizori su radili za vladu i bili su zaduženi za ubiranje poreza. Revizorska profesija, onakvu kakvu je danas znamo, datira iz početka XIX veka, a razvila se kao rezultat razvoja ekonomije u to vreme. U početku je akcenat u radu revizora stavljan na upravljanje imovinom, odnosno na proveru postojanja imovine i pravilno rukovanje sa njom.
Prapočeci revizije nalaze se još u vreme Vavilonije, 3000 god. p.n.e. Revizija je obavljana i u staroj Kini, Grčkoj i Rimu. Revizorska služba pojavljuje se krajem 18. veka u Engleskoj, a vremenom se širila i u drugim državama. Na našim prostorima organizovano se primenjivala prvo na području Slovenije, Istre i Dalmacije, početkom 20. veka. Prve revizije su rađene za zadruge, a sredinom tridesetih godina 20. veka pristupilo se angažovanju i za nezadružne privredne delatnosti. U periodu stvaranja nove Jugoslavije, posle 2. svetskog rata, osnovan je revizorski zavod sa sedištem u Beogradu. U toku 1948. doneta je uredba o reviziji državnih privrednih preduzeća, nadleštava i ustanova uz koju je objavljeno i opširno Uputstvo za sprovođenje te uredbe. U skladu sa uredbom, zadaci revizije su bili usmereni na proveru rezultatskih privrednih planova i opštedržavnog budžeta, otkrivanje zloupotreba, nepravilnosti i propusta i preduzimanje mera za njihovo sprečavanje i otklanjanje. Posle donošenja zakona o reviziji računovodstvenih iskaza (1996), dolazi do osnivanja revizorskih firmi sa domaćim kapitalom, kojih trenutno ima oko 30. Sadašnje stanje revizije u Srbiji karakteriše nedostatak dovoljnog broja ovlašćenih revizora kao i neprilagođenost regulative koja se odnosi na eksternu reviziju
Kada je reč o evoluciji u razvoju računovodstva i revizije onda tu razlikujemo tri prepoznatljive faze: Prva faza- seže u početak devetnaestog veka u kojoj je glavni akcenat na upravljanju imovinom i njenom efikasnom korišćenju. Druga faza, koja se locira u dvadeseti vek u kojoj se glavni akcenat stavlja na praćenje profitabilnosti i nivoa neto dobiti i treća faza, koja počinje negde oko 1990. godine i u kojoj se akcenat u računovodstvu stavlja na upravljanje i kontrolu svih rizika.

Reviziju možemo definisati kao sistematičan proces objektivnog pribavljanja i ocene dokaza koji se odnose na tvrdnje o ekonomskim aktivnostima i događajima u cilju utvrđivanja stepena povezanosti između tih tvrdnji i unapred utvrđenih kriterijuma kao i obaveštavanje zainteresovanih korisnika o rezultatima te provere.

Kontrolu, sa gledišta provere poslovanja privrednih subjekata, možemo definisati kao stručni i sistematski nadzor zasnovan na ispitivanju, upoređivanju i prosuđivanju poslovanja preduzeća.
Postoje tri glavne vrste revizije:
1) Revizija finansijskih izveštaja(bilansa)- obično uključuje bilans stanja, bilans uspeha i bilans novčanih tokova, izveštaj o promenama na kapitalu kao i napomene i obelodanjivanja. Ovu reviziju obično vrše firme ovlašćenih javnih računovođa, a korisnici izveštaja o reviziji su menadžment klijenta, bankari, vladine agencije, investitori i dr
2) Revizija poslovanja- podrazumeva ispitivanje poslovanja nekog ekonomskog entiteta u cilju merenja njegovih ekonomskih učinaka. Revizija poslovanja jednog dela ili celine ekonomskog entiteta se obavlja da bi se procenila efektivnost i efikasnost poslovanja.
3) Revizija dosledne primene zakona i drugih propisa- cilj ove revizije je da ustanovi da li su ispoštovani propisi koji tu materiju regulišu. Nalazi tih revizora se zatim dostavljaju poreskim obveznicima posredstvom odgovarajućeg medija.