Korejski rat

ВОЈНА АКАДЕМИЈА

КАТЕДРА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИХ НАУКА

ВОЈНА ИСТОРИЈА

„ К

О Р Е Ј С К И

Р А Т

“

ментор:

кадет:

проф. др Зорић Мирјана

Миодраг Живков

Београд, мај 2010. године -

КОРЕЈСКИ РАТ

кадет Миодраг Живков

1. УВОД

У недељу, 25. јуна 1950, у три ујутру, зазвонио је телефон генералног секретара

Уједињених нација. Северна Кореја прешла је демаркациону линију (38. паралелу) и

покренула инвазију на Јужну Кореју. Надолазила су сећања на неуспех Друштва народа у

спречавању агресија спроведених од стране Јапана, Италије и Немачке тридесетих година.

Без обзира на економске санкције, агресори су дрско ишли својим путем не поштујући

никога. Чинило се да се историја понавља. Нови агресори угрожавали су свет, док се млада

Организација Уједињених нација борила да одржи мир после Другог светског рата. УН су

одговориле одлучно и без одлагања. Већ у четрнаест часова истог дана, Савет безбедности је

једногласно

окривио Северну Кореју и наложио јој да обустави непријатељства и повуче

своје снаге са територије Републике Кореје. Захтев је одбијен.

Уједињене нације нису имале оружане снаге којима би обезбедиле спровођење својих

одлука. Али, Савет безбедности није намеравао да се ослони само на моралну осуду агресије

или увођење економских санкција. На другом састанку, 27. јуна, предложено је да чланице

Уједињених нација пруже подршку Републици Кореји, у оној мери колико је то неопходно да

се одговори на оружани напад Северне Кореје и поврати мир и стабилност у тој области.

У међувремену, севернокорејске снаге су великом брзином наступале ка југу. Сеул,

главни град Јужне Кореје, пао је за четири дана.

Ови догађаји представљали су за Труманову администрацију и америчке савезнике

велики изазов. У случају да се не реагује и не спречи инвазија, био би то преседан који би

свакако подрио самопоуздање земаља које су се после Другог светског рата ослањале на

САД. А једна од таквих земаља била је Јужна Кореја.

Шта је утицало на то да припадници једне нације, политички уједињене скоро два

миленијума, сада почну да ратују једни против других?

Одлучено је гласовима свих 9 чланица које су биле присутне. Представници СССР нису присуствовали, а

Југославија није гласала.

- 4 -

КОРЕЈСКИ РАТ

кадет Миодраг Живков

1.1. Кореја подељена (1945)

Јапан је 1910. извршио анексију Кореје и владао њоме све до краја Другог светског

рата. Кореја је за Јапанце представљала стратегијски потенцијал, место где су изграђивали
војно-индустријске објекте за снабдевање током вођења империјалистичких ратова у Азији.
Пошто је Јапан поражен, Кореја је, попут Немачке, подељена на две области.

На конференцији у Потсдаму, у јулу и августу 1945, где су Труман, Стаљин, Черчил

и Атли преговарали о томе како ће различите територије бити подељене и ко ће њима
управљати по окончању рата на Пацифику, три силе су се сложиле да Кореја буде грубо
подељена на пола – 38. паралелом. Совјетски савез и његови савезници добили су у своје
руке северни, а САД и њени савезници – јужни део полуострва. То је било у контрадикцији
са одлуком донетом две године раније (новембра 1943), на Каирској конференцији, када је
речено да ће Кореја после Другог светског рата постати независна земља.

Августа 1947. године Кина, Велика Британија и САД предложиле су план за поновно

уједињење Кореје, али је Совјетски Савез одбио да сарађује. У мају 1948. одржани су избори,
под надзором Уједињених нација, али становништво Северне Кореје није ни узело учешћа,
нити је признавало резултате избора. Народ Јужне Кореје изабрао је представнике за
парламент нове Републике Кореје, а у јулу 1948. донет је и устав, тако да се САД више нису
бавиле вођењем државних послова Р. Кореје.

Северна Кореја је за то време формирала нову државу – Народну Демократску

Републику Кореју, на чијем је челу био „велики вођа“ Ким II Сунг, који је полагао право на
цело Корејско полуострво, укључујући и Југ.

1.2. Исход поделе

Новембра 1948, Јужна Кореја је оформила министарство одбране и до јуна 1950.

имала је врло мале одбрамбене снаге:



Војска: 94808 војника,



Обалска одбрана: 6145 морнара,



Ваздухопловне снаге: 1865 припадника,



Полиција: 48276 полицајаца.

У исто време, војска САД бројала је 591000 људи, распоређених у 10 борбених

дивизија. Од укупног броја, око 360000 војника било је код куће (с обзиром да се Други
светски рат завршио само пет година пре тога), а остатак је био ангажован на различитим
крајевима света (231000 људи). На Далеком истоку стационирано је 108500 војника.

Судећи према изворима из америчке историје о Корејском рату, све до 1949. године у

обавештајним круговима кружиле су приче да Северна Кореја планира инвазију, међутим, у
том периоду више се обраћала пажња на претње комунизма у другим деловима Земљине
кугле: југоисточна Азија, западна Европа и Средњи исток. У рано пролеће 1950, ни амерички
официри обавештајне службе, а ни америчка амбасада, нису узимали у обзир могућност да
Северна Кореја предузме инвазију, сматрајући да ће се она и даље држати гериле и
психолошког рата. Такође су били мишљења да би, ако би уопште дошло до напада са
севера, Јужна Кореја била способна да га одбије.

Већ 1950, прича о инвазији постала је реалност.

- 5 -