Краљевина Србија и модернизација Косова, Метохије и Македоније
после 1912. године
Косово, Метохија, Новопазарска област и Македонија – Стара и
Нова Србија – постали су 1912. године део Краљевине Србије. Ова
тековина ратне победе међународно је призната одлукама
Амбасадорске конференције у Лондону и Букурешког мировног
уговора из 1913. године. У новим крајевима живело је 1,474,560
становника – на Косову, Метохији и Новопазарској области 681,104, а у
Македонији 793,456 становника.
1
Становништво Србије је тако
увећано за 35,7%. Територија краљевине повећана је у сличној
сразмери – за 39,500км2 па је њена укупна површина износила 87,800
км2.
2
Србија је у овим областима у прво време увела посебну управу,
привремено одустајући од примене устава. Оцена управе српске и
југословенске монархије на Косову, у Метохији, области Новог Пазара
и Македонији до нашег времена је углавном остала негативна.
3
Тезе о
прогону у обесправљености затеченог албанског, будућих
Македоноца и Муслимана/Бошњака становништва, прате оцене о
корумпираним и неефикасним властима које су допринеле
1
Р. Љушић,
Српска државност 19. века
, Београд 2008, 40
2
Исто. 31-32
3
Едвард Греј и Артур Николсон, творци тадашње британске спољне политике,
критиковали су српску управу као бруталну и неуспешну, али су ипак вервали да је
теоретски српска политика била „не само мудра већ би тако поступила свака друга
држава“. Č. Antić,
Raplh Paget: A Diplomat in Serbia
, Belgrade 2006, 89
1
1
заосталости ових крајева. Овакве оцене су често поткрепљиване
чињеницама, али до сада није израђена подробнија анализа тековина
власти српске и југословенске монархије у овим областима и
доприноса власти модернизацији.
Наопходно је нагласити да су области у које је 1912. и 1913.
године ушла српска војска биле са изузетком Скопља и Битоља врло
сиромашне и неразвијене. Током шест месеци Србија је покушавала
да присаједини територију Северне Албаније и тако добије
територијални излаз на отворено море. Области које је заузела
традиционално нису плаћале порезе властима у Цариграду. Српска
управа је била много блажа него што је то у историографији обично
прихваћено. О томе посебно говоре приходи и трошкови окупације.
Тако српске трупе у Задримљу нису успеле да сакупе ни 20,000 динара
на име десетка, а трошкови трупа су досегли 424,000 динара. Ни
укупан износ пореза не би био довољан за трошкове трупа.
4
У погледу грађанских права и законодавства, треба истаћи да су
Косово и Метохија били бастиони отпора реформским покушајима
Порте. Велики устанак Исе Бољетинца из 1912. године управо је
захтевао укидање формалне равноправности међу становницима
Османског царства и реформи које су започете ранијих година. Уочи
почетка рата српска влада понудила је албанским главарима
аутономију на простору Косова, Метохије и северне Албаније. Био је
то први пројекат албанске аутономије који је сачинила једна држава
у чији је састав албанско становништво касније ушло. Понуда је
4
М. Ј. Миличевић,
Албанска операција 1912-1913
, Бања Лука (необјављена докторска
дисертација), 219
2
2
