Krediti poslovnih banaka

U V O D

Banka je poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit. Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova evolucija u raznim epohama kako u  ekonomskom, tako i u  istorijsko, kulturno, sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem banaka, kao i sa razvojem novca i novčanih funkcija. Korelacija ova dva instituta vidi se u osnovi delatnosti banaka, kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita, a u osnovi ovako restriktivnog tumačenja javlja se poverenje kao osnovni bankarski resurs.

Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici, banke se tada nazivaju „Tezauri”. Etimologijom reči dolazimo do zaključka da je prvobitna namena banaka bila uskladištenje tj. čuvanje. Oko 3000 god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog poslovanja, i pored kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije, kao što su razmene (tada jos malih država), posredovanje i kao što smo već naveli čuvanje vrednosti. Antička Grčka, u VII veku p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba praćen ustanovom hipoteke, danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji. To su mahom bili naturalni krediti, sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu, predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari. Često je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne građane u robove. Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene, prati nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja, novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora. U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca, Đenova, koje pod uticajem pomorske trgovine oživljavaju već postojeće institucije, ali stvaraju i neke nove kao što su menica, založnica, finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.

Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a kasnije sa akumulacijom, on dobija svoj puni oblik.  Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod uticajem kredita, koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori konstatacija J.Schumpetera :” Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi”.

1.    Pojam kredita i pojam poslovnih banaka

U privrednom sistemu, s jedne strane postoje situacije u kojima neki privredni subjekti raspolažu u određenim vremenskim intervalima proizvodnje slobodnim novčanim sredstvima. S druge strane javljaju se privredne situacije u kojima neki privredni subjekti u određenom vremenskom intervalu oskudevaju novčanim sredstvima potrebnim za održavanje kontinuiteta proizvodnog ciklusa. Tako na primer, nakon završetka proizvodnog procesa neophodno je da prodje određeni vremenski period od završetka procesa proizvodnje pa do naplate prodatih proizvoda. Za to vreme privrednom subjektu potrebna su novčana sredstva za nastavak procesa proizvodnje. Ukoliko ne raspolaže sopstvenim novčanim sredstvima akumuliranih iz prethodnih reprodukcionih ciklusa, da bi nastavio proces proizvodnje privredni subjekat je primoran da ta sredstva obezbedi sa strane, da ih pozajmi od nekog drugog privrednog subjekta, najčešće banke. Pozajmljenim novčanim sredstvima privredni subjekat kupuje potrebne faktore proizvodnje, plaća zaposlene radnike , nabavlja neophodne sirovine i slično. Nakon naplate novčanih potraživanja od kupaca po osnovi prodatih dobara i usluga, privredni subjekat je u mogućnosti da vrati pozajmljena sredstva. Problem pojave vremenskog intervala između prodaje proizvoda i usluga i njihovog plaćanja u savremenim tržišnim privredama rešava se putem kredita.
Pojam kredita se vezuje za poreklo od latinske reči credo, odnosno credare, što u prevodu znači verovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takodje, za latinsku reč creditum, što znači kredit ili zajam. Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja dužničko-poverilački posao, zasnovan na pravu ustupanja raspolaganja novcem od strane poverioca (kreditora, zajmodavca, banke), dužniku (korisniku kredita, zajmoprimaocu) na određeno vreme i pod određenim uslovima. Određeni uslovi podrazumevaju definisanje: kamate, način otplate, vreme otplate, garancije i dr.
Bitni elementi ugovora o kreditu su: naziv, sedište banke koja je odobrila kredit, iznos kredita, namena kredita, rok korišćenja, rok vraćanja, redovna kamatna stopa, zatezna kamatna stopa, instrumenti obezbeđenja.
Poslovne banke se u literaturi definišu na razne načine. Jedni autori smatraju da su to banke čije se poslovanje zasniva pretežno na sopstvenim finansijskim izvorima (kapital i rezerve), drugi, da su to banke koje svoje poslovanje zasnivaju na izvorima dugoročnih depozita i treći, da su to banke uopšte, jer se pod pojmom poslovne banke podrazumeva, pre svega poslovna aktivnost banaka, a ne i njhov nominalni naziv. No, najbolje je i shvatiti ih na takav način, jer najčešće, kada se piše i govori o pojmu banke, pod njime se podrazumevaju sve vrste banaka, osim u slučaju kada se posebno naglašava neka vrsta banke. Očigledno je da ne postoji jedinstveno mišljenje o definiciji pojma poslovne banke, odnosno o izvorima iz kojih se finansiraju, ali se svi autori slažu da su to velike banke koje se bave finansiranjem razvoja, odnosno, dugoročnim bankarskim poslovima, odnosno da one pružaju kreditni i finansijski oslonac velikim koncernima, kartelima i trustovima.