Krivicna dela protiv imovine

Kriviča dela protiv imovine
Uvod
Krivična dela protiv imovine predstavljaju dvadeset prvu od trideset
šest glava Krivičnog zakonika Republike Srbije i nalaze se u posebnom delu
zakonika.
Krivični zakonik RS stupio je na snagu 1. januara 2006.godine. Na taj
način je posle 145 godina od donošenja prvog Kazniteljnog Kriminalnog
zakonika za Knjaževstvo Srbiju donetog 1860. godine i posle skoro tri decenije
podeljene zakonodavne nadležnosti Srbija dobila novi kodeks krvičnopravnih
normi. Time je otvorena nova stranica u razvoju krivičnog prava u našoj
zemlji. Propisi koji čine posebni deo Krivičnog zakonika sadrže norme koje
imaju konstitutivni karakter budući da se njima određuju pojam, obležja i
kaarakteristike pojedinih krivičnih dela. Ovim se propisima konstituišu i
uspostavljaju pojedina krivična dela. Norme koje se nalaze u propisima
posebnog dela imaju dva sastavna elementa: dispoziciju i sankciju. Dispozicija
je deo norme kojim se određuje pojam i obležje bića krivičnog dela. Sankcija je
deo norme koji određuje vrstu i visinu kazne za učinioca krivičnog dela.
Krivično delo je osnovni, opšti pojam krivičnog prava. To je društveno
opasno, protivpravno, u zakonu određeno od vinog čoveka izvršeno delo. To je,
dakle, društveno opasno ponašanje jednog lica koje je zabranjeno normama
pravnog poretka. Ovim ponašanjem se prourokuje šteta (posledica) po
vrednosti, dobra i interese koje društvo posebno štiti. To znači da je
krivično delo negativan, štetan, društveno opasan ljudski akt, ljudsko
ponašanje. Ali ono nije samo ponašanje čoveka kao pojedinca, već je to i
negativna, štetna društvena pojava.
Radnja izvršenja dela može biti preduzeta činjenjem ili nečinjenjem.
Činjenje predstavlja svesno i voljno preduzimanje telesnog pokreta kojim je
ostvarena zabranjena posledica u spoljnom svetu. Zavisno od karaktera
preduzete radnje, razlikuju se i krivična dela. Tako je krivično delo činjenja
ono delo kod koga se radnja izvršenja sastoji od aktivnog ponašanja, od
preduzimanja voljnog telesnog pokreta. Najveći broj dela u našem pravu su
krivična dela činjenja.
Objekt zaštite krivičnih dela protiv imovine jeste imovina ili pak
pravo na imovinu kao jedno od osnovnih, univerzalnih ljudskih prava koje
garantovano u članu 58. Ustava Republike Srbije.
Definicija imovine: Imovina predstavlja skup imovinskih prava i
interesa.
Ovim propisima se, prvenstveno, štiti imovina koja se sastoji od stvari
(predmeta) i imovinskih prava i interesa vezanih za stvari. Imovina, u
stvari, predstavlja svojinu nekog lica, odnosno prisvajanje stvari i vrednosti
u kojima i preko kojih se one izražavaju.