UNIVERZITET „UNION - NIKOLA TESLA“ BEOGRAD
Fakultet za poslovne studije i pravo Beograd
S E M I N A R S K I R A D
Predmet:
Krivično pravo
Tema:
Krivična dela lišenja života
Profesor:
Student:
Prof. dr Milan Milošević
Milan Đurđević - I0801-14
Oktobar 2017. godina
1. OBIČNO UBISTVO
Obično ubistvo predstavlja protivpravno lišavanje života drugog lica koje nije bilo
praćeno okolnostima koje bi ovo delo činile lakšim ili težim.
3
Dakle, glavna
karakteristika ovog krivičnog dela je odsustvo svakog posebnog obeležja.
U osnovi svakog krivičnog dela ubistva bez obzira na različite načine izvršenja,
različita sredstva i okolnosti, leži nekoliko zajedničkih obeležja. To su: pravo na život
čoveka, živo ljudsko biće koje je objekat radnje, svaka delatnost upravljena na lišavanje
života i posledica te delatnosti, odnosno smrt.
Posebna obeležja se nalaze u subjektivnoj strani ubistva. Ona je vrlo složena i
obuhvata teško i složeno pitanje krivice (umišljaja i nehata), ali i namere, cilja i pobude,
koji takođe predstavljaju posebna, odnosno subjektivna obeležja ubistva. Pomenuta
subjektivna obeležja kod običnog ubistva mogu biti od značaja samo prilikom
odmeravanja kazne. Obeležja običnog ubistva zajednička su za sve druge oblike lišavanja
života s tim što kvalifikovana i privilegovana ubistva pored zajedničkih imaju i posebna.
Obično ubistvo postoji ako je učinilac bio svestan da preduzima radnju kojom je
moguće usmrtiti čoveka, da je ta radnja upravljena prema živom čoveku i da je učinilac
hteo da čoveka liši života (direktan umišljaj
4
) ili je na tu predviđenu posledicu – smrt
čoveka pristao (eventualni umišljaj
5
).
6
Na osnovu svih ovih karakteristika običnog ubistva, s pravom se možemo zapitati da
li takav slučaj ubistva uopšte i postoji, jer svako lice ubija ili iz nehata, ili na mah, ili
ubija iz osvete, mržnje, ili zato da bi se došlo do nekih para, a teško da se ubija tek onako,
bez ikakvog razloga i motiva. Međutim, iako je „teško zamisliti“ takav (običan) slučaj
ubistva, on je u sudskoj praksi veoma zastupljen, jer se od njega razdvajaju slučajevi za
zaoštravanje i ublažavanje kazne.
Prema članu 113. KZ Srbije:
Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom
od 5 do 15 godina
.
7
3
Lazarević, Ljubiša „Krivično pravo – posebni deo“, Beograd, 1995, str. 201.
4
Direktan umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.
5
Eventualni umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može počiniti ubistvo, pa je na
to pristao.
6
Lazarević, Ljubiša „Komentar Krivičnog zakonika Republike Srbije“, Beograd, 2006, str. 122.
7
Krivični zakonik Republike Srbije.
4
2. KVALIFIKOVANA (TEŠKA) UBISTVA
Teška ubistva spadaju u red najtežih krivičnih dela koja su zaprećena najtežom
kaznom i poznata su još od davnina. Ubistva koja spadaju u ovu kategoriju imaju iste one
osnovne elemente koje ima i obično ubistvo, ali su ona praćena nekom posebnom
kvalifikatornom okolnošću koja ga čini težim, pojačava krivicu učinioca i stepen neprava.
Jedan od načina određivanja teškog ubistva je terminološko razlikovanje između
teškog i običnog ubistva. Teško ubistvo sadrži obeležja različite prirode koja moraju biti
zakonom određena i čije prisustvo obično ubistvo čini posebno teškim.
8
Okolnosti koje teško ubistvo čine teškim mogu da se odnose na: način izvršenja,
pobude izvršenja, okolnosti pod kojim se ubistvo vrši i posebna svojstva pasivnog
subjekta koji se lišava života.
9
Prvu grupu
čine okolnosti koje se odnose na način
izvršenja (ubistvo na svirep ili podmukao način).
Druga grupa
se sastoji od okolnosti
vezanih za pobude iz kojih se vrši ubistvo (iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja
drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda).
Treću grupu
okolnosti sačinjava svojstvo pasivnog subjekta (ubistvo službenog ili vojnog lica pri
vršenju službene dužnosti, ubistvo deteta ili bremenite žene, ubistvo člana svoje porodice
kojeg je prethodno zlostavljao).
Prema članu 114. KZ Srbije:
Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do četrdeset godina
kazniće se:
1. ko drugog liši života na svirep ili podmukao način;
2. ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju;
3. ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica;
4. ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe;
5. ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog
dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda;
6. ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnosti;
7. ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog
službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti;
8. ko liši života lice koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to
lice obavlja;
9. ko liši života dete ili bremenitu ženu;
10. ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao;
11. ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri
porođaju ili lišenju života iz samilosti.
10
8
Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 198.
9
Lazarević, Ljubiša „Krivično pravo – posebni deo“, Beograd, 1995, str. 206.
10
Krivični zakonik Republike Srbije.
5
