Krivično pravo – Posebni deo (kol.1)

1.    Pojam posebnog dela krivičnog prava
Krivično zakonodavstvo, a samim tim i krivično pravo, deli se na:

a)    opšti deo (Sadrži opšta pravila koja se primenjuju za sva krivična dela i na sve njihove učinioce (npr. uračunljivost, vinost i slično).);
b)    poseban deo (Deo krivičnog prava u kojem zakon određuje krivična dela propisivanjem njihovih zakonskih opisa i kazni i povezivanjem tih dela u jedan sistem. Propisivanjem krivičnih dela i određivanjem kazne za ista Posebni deo krivičnog prava pruža zaštitu svim osnovnim vrednostima jednog društva i njegovih pojedinaca, kao i njihovoj imovini i drugim njihovim vrednostima zaštićenih Ustavom i drugim zakonima.).

 
2.    Zadatak posebnog dela krivičnog prava
Zadatak posebnog dela krivičnog prava je sistematizacija, odnosno unutrašnji poredak krivičnih dela, koja je važna i za zakonodavca i za teoriju krivičnog prava.
Krivična dela se grupišu po identičnosti, srodnosti ili bliskosti objekata zaštite, s obzirom na njihovo unutrašnje jedinstvo i povezanost. Nakon tako dobijene celine nižu se opet određenim redom (npr. dobra pojedinaca, dobra zajednice i slično). Izgradnja ovog sistema uključuje i razlikovanje krivičnih dela unutar istog krivičnog dela. I na kraju se međusobno diferenciraju krivična dela po težini, odnosno po visini zaprećene kazne, čime se izražava društvena hijerarhija zaštićenih vrednosti (značajnija društvena vrednost štiti se težom kaznom).
Najvažniji zadatak posebnog dela krivičnog prava je određivanje koja ponašanja su krivična dela. Mora se imati u vidu da je krivično delo uvek društveni fenomen i objektivno gledano socijalno štetan čin, i da je to upravo njegova pravna suština. Zbog toga kod propisivanja krivičnih dela treba težiti uspostavljanju jasnih, određenih zakonskih opisa krivičnih dela, uz poštovanje načela saglasnosti opšteg i posebnog dela krivičnog prava.