Kriza u Aziji i uloga MMF

UVOD

Ovaj rad analizira azijsku krizu koja se desila krajem 1997. godine i koja se kao oluja proširila i odrazila na čitav svet. Azijska kriza se nije jednako odrazila na sve zemlje. Koliko je kriza uticala na pojedine zemlje i regione videćemo u narednim izlaganjima.

U prvom delu rada obradjeni su uzroci nastanka krize sa razlicitih aspekata i odredjene faze u razvoju krize.Azijska kriza je pokazala koliki je značaj svakog pojedinačnog regiona na globalnu svetsku ekonomiju. Pokazala je da je svetska ekonomija povezani sklop u kojoj je značajna svaka karika pojedinačno.

U drugom delu opisana je panika koja je zahvatila međunarodne investitore, greske u sprovođenju ekonomskih politika zemalja domaćina i neadekvatne ekonomske mere za prevazilazenje finansijskih nevolja preporučene od strane MMF-a su simultano isprovocirali paniku i produbili krizu u znatno većoj meri nego sto je to bilo neophodno i neizbezno.

Treci deo rada obuhvata MMF, Svetsku banku kao međunarodne institucije koja reguliše međunarodne ekonomske odnose u svetu, sa naglaskon ma ulogu MMF- a kao najuticajnije međunarodne monetarne organizacije. Prikazana su ovlascenja MMF-a, ciljevi i programi a sve to u smeru saniranja posledica krize. Takodje su obuhvacene i najspornije tacke koje se odnose na politike prilagodjavanja.

 
KORENI ISTOCNO-AZIJSKE KRIZE

Finansijska kriza koja je 1997 zahvatila zemlje Jugoistocne Azije (ZIJA) bila je jedna od najopsnijih finansijskih kriza po uticaju na politicku I ekonomsku stabilnost. U periodu posle drugog svetskog rata pa sve do nastanka krize smatralo se da je rast azijskih zemalja neazustavljiv jer su zemlje pogodjene ovom krizom belezile najvece stope privrednog rasta u svetu, baziranim na velikom izvozu I ulaganjima u obrazovanje I infrastrukturu.Sve ove aktivnosti su u pocetku ugavnom finansirane iz domace stednje, a kansije I iz obilnih inostranih kredita, sto je I izazvalo najvece troskove sanacija u istoriji. Saniranje troskova krize nisu snosile samo drzave pogodjene krizom, vec su tu bili ukljuceni I inostrani, privatni nefinansijski I finansijski subjekti, kao I nadnacionalne finansijsje institucije.
Ovi subjekti su jedni od najbitnijih aktera koje snose krivicu nastanka ove krize.
Kada su u pitanju uzrozi nastanka azijske krize, vodjene su brojne polemike medju autorima koji su se bavili ovom tematikom. Medju najistaknutijim je Paul Krugman koji je predvideo krizu jos 1994. Godine, a privredni razvoj JIA zemalja je poredio sa bivsim SSSR-om.
Francis Fukuyama je pokusavao da pobije tezu da izvor krize bio u domenu specificne kulture JIA, dok je po Jozefu Stiglicu glavni uzrok bila liberalizacija trzista.
Izbijanje krize moze se pratiti kroz tri faze. U prvoj fazi su primeceni simptomi krize u Tajlandu i ostalim azijskim drzavama pogodjenima krizom na nacionalnom nivou. Druga faza traje od izbijanja krize do drugog tromesecja 1998. godine, a karakterise je pokusaj stvaranja “sigurnosnog stita” solidarnosti na regionalnom nivou i stvaranje azijskog fonda uzajamne pomoci, koji je bio ogranicenog dometa s obzirom na razmere krize. Treca faza je trajala od druge polovine 1998. godine, koju su obiljezili medjusobni sukobi unutar clanica ZIJA.
Istocno azijske ekonomije su decenijama, zahvaljujuci domacoj razvojnoj politici, belezile privredni rast. Pritisak je bio da se otvore zapadnom kapitalu, jer vise kapitala, ce donijeti veci rast. Priliv sredstava je uskoro doveo do rasta cena nekretnina, hartija od vrednosti i zaduzivanja kompanija. Koja je bila cena sveg toga? Na prvu glasinu na Wall Stritu da Juzna Koreja nece moci da servisira dugove, investitori su poceli da povlace sredstva. Dubina krize je bila tolika da obrazovni sistem Tajvana nije funkcionisao. Obrazovaniji gradjani su drzali casove deci u kraju. MMF je savetovao da se kamatne stope povecaju kako valuta ne bi devalvirala, i smanji potrosnja, sto je itekako pogorsalo situaciju.