Kultura i ličnost

KULTURA I LIČNOST

Ličnost oblikuju genetski i sredinski uslovi, a kulturni uticaji spadaju u značajne sredinske činioce. Kultura je, uz društveni sistem, izvor socijalizacije jer određuje sadržaje koji se prenose posredstvom porodice, škole, medija i drugih „sprovodnika“ odnosno agensa socijalizacije.

Određenje

KULTURA JE ZA ODREĐENU ZAJEDNICU KARAKTERISTIČAN NAČIN ORGANIZOVANJA ŽIVOTA I SISTEM PONAŠANJA I VREDNOSTI, KOJI SE MENJAJU TOKOM ŽIVOTA GRUPE (ROT)

Prema Visleru (Wissler, 1923) Kultura određenog društva se ogleda u 9 oblasti života: 1) jeziku; 2) materijalnim karakteristikama društva (način ishrane, stanovanja, saobraćaja, oruđa, način odevanja, postojeća zanimanja); 3) umetnosti; 4) mitologiji, verovanjima i znanjima; 5) crkvenoj organizaciji i religioznoj praksi; 6) porodičnom i socijalnom sistemu (način sklapanja, braka, međuljudski odnosi, društvena kontrola); 7) vlasništvu; 8) upravljanju društvom (političke organizacije, pravna i sudska praksa) i 9) ratovanje i način ratovanja.

Eksplicitna kultura podrazumeva spoljne manifestacije života zajednice, a implicitna obuhvata motive i osobine pripadnika zajendice, njihove ideje i verovanja. Prema Klakhonu (1952) suštinu kulture ili implicitnu kulturu čine karakteristične ideje, motivi i osobine ljudi u zajednici. Ovi faktori su psihološki faktori i zato je veza antropologije i psihologije bliska i jaka. Prema Kreču, Kračfildu i Balakiju (1962) u pojam implicitne kulture ulaze sledeći psihološki fenomeni: 1) saznanja i verovanja, 2) vrednosti, 3) norme.
Istorijat izučavanja odnosa kulture i ličnosti

• Oblast „kulture i ličnosti“ pojavila se 20tih godina prošlog veka, pokrenuta od strane psihoanalitički orijentisanih antropologa , psihologa i psihijatara. Ovaj pokret je doživeo procvat 30tih i 40tih godina i smatrao se vrlo uticajnom i obećavajućom paradigmom u društvenim naukama.
• Osnovne postavke ove oblasti bile su:

a) svaka kultura ima karakterističan etos koji pripadnici te kulture internalizuju i razvijaju odgovarajuću strukturu ličnosti koja je nadalje zajednička svim pripadnicima te kulture (predpostavka o uniformnosti),
b) kultura oblikuje rana iskustva u detinjstvu koja su na predvidljiv način povezana sa obrascima ličnosti kod odraslih (pretpostavka o kontinuitetu)
c) osobine ličnosti odraslih osoba u datoj kulturi odražavaju se na njene instistucije, istorijske i društvene trendove, na psihopatologiju.

 
Prva istraživanja i zapažanja

Dvadesetih godina Sapir, Malinovski i Rivers sakupljaju veliki broj podataka o životu i karakteristikama pripadnika različitih kultura. Ova istraživanja postaju podsticaj istraživačima 30tih i 40tih godina koji ukazuju na vezu između kulture i ličnosti pripadnika te kulture. Među njima su najznačajniji:

Rut Benedikt: Benedikt naglašava povezanost i koherentnost svih elemenata kulture i usklađenost ličnih karakteristika sa određenom kulturom. Benedikt (1934) je uporedila kulture i ličnosti pripadnika indijanskog pelena Zunji iz Novog Meksika, Plemena Dobu sa Nove Gvineje i plemena Kvakiutl Indijanaca sa pacifičke obale SAD. Pripadnike Zunji pleme karakteriše: blagost, uzdržavanje od agresivnosti, potiskivanje lične inicijative. Dobu su agresivni, lukavi i nepoverljivi. Indijance plemena Kvakiutl odlikuju individualizam, težnja za isticanjem, prestižom i slavom. Kod njih postoji institucija „potlač“: dugo vremena sabirana imovina se izlaže da bi se videlo koliko je pojedinac bogat i moćan i prilikom plemeske svečanosti imovina se spaljuje.
Benedikt je opisala četiri tipa kulture: Apolonijsku, Dionizijsku, Paranoidnu i Megalomansku, ove tipove ona naziva „kulturne konfiguracije“, svaku odlikuje specifičan način života, odnosno etos – karakterističan moral, estetika i emocije. Pored dela „Obrasci kulture“ u kojima opisuje ove tipove, Benedikt je napisala i delo „Hrizantema i mač“ (1946), koja govori o nacionalnom karakteru Japana. Knjiga je kritikovana jer Benedikt nikada nije posetila Japan, a karakter Japanaca je opisala na osnovu literature i intervjua s japanskim imitrantima.

Margaret Mid (Mead) je studentkinja R. Benedikt, je istraživala i pisala o nacionalnom karakteru. Tokom II sv rata angažovala ju je služba za strateške usluge kako bi istražila i uporedila nacionalni karakter Engleza i onaj koji se nalazi u SAD. Mid je poznata i po svim opisu nacionalnog karaktera Amerikanaca i Rusa. Prema Mid, suštinske osobine Amerikanaca su težnja za uspehom i to prvenstveno u ekonomskom pogledu i sklonost ka konformiranju, samosvest, samopouzdanje i nezainteresovanost za prošlost. O Rusima Mid zaključuje na osnovu ličnosti prikazanih u ruskoj literaturi, ciljeva i ideala u sovjetskom društvu i smatra da je za Ruse karakteristično naglo i oštro izmenjivanje intenzivnih osećanja ljubavi i mržnje, nepoverljivost u međuličnim odnosima, jako osećanje krivice, slaba samokontrola i slabo planiranje vlastitih postupaka.

Kardiner i Linton pokušavaju da objasne uticaj kulture na ličnost uvodeći pojam bazične strukture ličnosti. Ona se ne odnosi na celu ličnost nego na one delove koji su zajednički za članove grupe, odnosno one po kojima se oni razlikuju od članova drugih grupa. Bazična struktura ličnosti je usklađena s institucijama određene kulture, a razvija se na osnovu ranog iskustva koje je zajedničko svim članovima zajednice zbog određenog pristupa u načinu podizanja deteta. Najvažniji momenti su način odvikavanja od dojenja, emocionalni odnosi s roditeljima, način disciplinovanja… Način podizanja deteta je povezan s određenim karakteristikama društva, vladajućom mitologijom, karakterističnom tehnikom i proizvodnjom.

Sličan pojam uvodi i Erih From – društveni karakter, ali daje razrađenije i šire objašnjenje njegove funkcije i nastanka. Prema Fromu, ličnost je rezultat prilagođavanja ljudskih potreba uslovima društvenog života u celini. Porodični odnosi ne mogu da budu isključivi uzrok formiranja određenog sklopa ličnosti. Roditelji koji vaspitavaju dete samo su predstavnici društva, oni predstavljaju osobe koje na dete prenose za određeno društvo karakteristične ideje i vrednosti. I sama porodica je efekat određene kulture. Socijalni karakter bi bilo jezgro karakterne strukture koje je zajedničko za većinu članova iste kulture. Individualni karakter je, nasuprot tome, sklop osobina po kome se ljudi iz iste kulture međusobno razlikuju. Funkcija socijalnog karaktera je u tome da se ličnosti članova zajednice formiraju tako da oni žele da deluju tako da do vodi održanju i dobrom funkcionisanju zajednice. Moderno industrijsko društvo, npr. podržava razvoj osobina kao što su disciplinovanost, urednost i tačnost. From zaključuje da nijedno društveno uređenje nije do sada bilo u sladu sa pravom ljudskom prirodom i nije omogućavalo da se članovi zajednice razvijaju kao kompletne i zdrave ličnosti.